Na mirnoj površini Save, u samom srcu Beograda, usidren je brod čija je paluba pre više od jednog veka bila svedok istorije koja je promenila svet. Rečni monitor „Sava“, nekada poznat kao austrougarski „Bodrog“, danas je muzejski brod koji dočekuje posetioce od aprila do kraja oktobra. Kustos Bojan Vićentić ističe da posetioci imaju priliku da prođu uskim hodnicima, zavire u kabine, komandne prostore i topovske položaje, ali i da se upoznaju sa životom posade i tehnologijom tog vremena.
Brod „Bodrog“ izgrađen je 1904. godine u Budimpešti kao deo austrougarske ratne flote. Predstavljao je simbol vojne moći jedne imperije, a sa ovog broda su ispaljeni prvi projektili na Beograd u julu 1914. godine, čime je otvoreno jedno od najmračnijih poglavlja evropske istorije. Planovi austrougarske vojske predviđali su brzu invaziju preko Save, no brza reakcija srpske vojske osujetila je ovaj pokušaj. Tokom ovog sukoba, brod je oštećen i onesposobljen, što je označilo njegov prvi neuspeh na početku rata.
Tokom decenija koje su usledile, „Bodrog“ je menjao zastave, države i namene, ali nikada nije nestao. Nakon Prvog svetskog rata, brod je pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i dobio ime „Sava“, pod kojim je ostao upamćen. U Drugom svetskom ratu ponovo je korišćen u vojne svrhe, a posada ga je nekoliko puta potapala kako ne bi pao u ruke neprijatelja. Svaki put je bio izvađen, obnovljen i vraćen u službu, kao da istorija nije dopuštala da nestane.
Danas, više od jednog veka kasnije, „Sava“ ima sasvim drugačiju misiju. Kao deo muzejske postavke, brod je pretvoren u svojevrsnu vremensku kapsulu. Posetioci mogu obići ovaj značajan istorijski eksponat do kraja oktobra svakog radnog dana, osim ponedeljka, u periodu od 10.00 do 17.00, subotom od 10.00 do 18.00, dok je nedeljom radno vreme od 10.00 do 14.00. Ulaznice za obilazak Vojnog muzeja važiće i za posetu rečnog monitora, kao i obrnuto.
U vitrinama se mogu videti originalni predmeti – od mornarskih čvorova i navigacione opreme do uniformi i oružja iz perioda Kraljevine Jugoslavije. Svaki detalj doprinosi slici života na reci u doba velikih istorijskih lomova. Specifičnost monitora „Sava“ ogleda se i u njegovoj konstrukciji. Sa ravnim dnom, prilagođenim plovidbi po plitkim rekama, ovaj brod predstavlja retkost čak i u svetskim razmerama – jedan je od svega desetak sačuvanih rečnih monitora. Tokom vremena, brod je menjan i modernizovan, pre svega u segmentu naoružanja, ali je njegova osnovna struktura ostala ista.
Država Srbija je 2005. godine prepoznala značaj ovog broda i proglasila ga kulturnim dobrom, dok je od 2021. godine zvanično deo muzejske postavke, otvoren za javnost. Kustos Vićentić naglašava da u vremenu kada se prošlost često svodi na podatke i datume, ovaj rečni monitor podseća da istorija ima svoju težinu, zvuk i prostor. Nekada oružje rata, danas je instrument sećanja – brod koji je preživeo imperije, ratove i države, da bi u miru pričao svoju priču novim generacijama.
Na ovaj način, „Sava“ ne samo da čuva sećanje na turbulentne događaje iz prošlosti, već i pruža jedinstvenu priliku posetiocima da se povežu s istorijom i razumeju značaj koji je ovaj brod imao u oblikovanju sudbine regiona. U svetu koji se neprekidno menja, „Sava“ ostaje simbol otpornosti i trajne vrednosti naše kolektivne istorije.
