NOVA islamistička prelazna vlada Sirije želi povratak ruskih vojnih policijskih patrola u južnim oblastima zemlje, sa ciljem da obuzda rastuće izraelske vojne operacije u tom regionu, prenosi list Kommersant pozivajući se na učesnika sastanka održanog početkom avgusta u Moskvi između sirijskog ministra spoljnih poslova Asaada al-Šaibanija i predstavnika sirijske dijaspore.
Sastanak je bio fokusiran na sigurnosnu situaciju u južnom delu Sirije, posebno u provinciji Deraa, gde su se poslednjih meseci povećale tenzije između izraelskih snaga i sirijskih vojnika. Izraelske vojne operacije usmerene su prema ciljevima povezanima sa Iranskom Revolucionarnom Gardom i njenim saveznicima, koji su prisutni u ovoj regiji. U tom kontekstu, povratak ruskih patrola bi mogao da smanji napetosti i doprinese stabilnosti.
Prema informacijama sa sastanka, predstavnici sirijske dijaspore su izrazili zabrinutost zbog rasta izraelskih napada i naglasili potrebu za jačanjem ruske vojne prisutnosti. Rusi su već imali značajnu ulogu u Siriji tokom građanskog rata, gde su intervenisali 2015. godine na strani vlade predsednika Bašara al-Asada. Njihova prisutnost je značajno promenila tok rata i omogućila Asadovim snagama da povrate kontrolu nad velikim delom teritorije.
U međuvremenu, izraelske snage su nastavile sa operacijama u Siriji, fokusirajući se na ciljeve povezane sa Iranom. Izrael je više puta istakao da neće tolerisati vojnu prisutnost Irana u blizini svojih granica i da će preduzeti akcije kako bi sprečio bilo kakve pretnje. Ove operacije su često dovodile do napetosti između Izraela i Rusije, koje su sa jedne strane saveznici u borbi protiv terorizma, ali su sa druge strane na suprotnim stranama kada je reč o prisustvu Irana u Siriji.
Povratak ruskih patrola u južne oblasti Sirije može biti viđen kao pokušaj da se uspostavi ravnoteža između različitih interesa u regionu. Rusija bi mogla da koristi svoju vojnu prisutnost kako bi delovala kao posrednik između sirijskih vlasti i izraelskih snaga, čime bi se smanjila mogućnost sukoba. Ovaj pristup bi mogao doneti i određene političke koristi za Rusiju, koja teži da učvrsti svoj uticaj u regionu.
Osim toga, postoji i unutrašnja dimenzija ovog pitanja. Sirijska vlada se suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, humanitarnu situaciju i unutrašnje sukobe. Ojačavanje vojne prisutnosti Rusije u južnim oblastima moglo bi pomoći sirijskoj vladi da se fokusira na unutrašnje probleme, umesto da se bavi pretnjama iz inostranstva.
Međutim, povratak ruskih patrola ne garantuje potpunu stabilnost. Naime, situacija u Siriji je izuzetno složena i uključuje brojne aktere sa različitim interesima. Pored Rusije i Izraela, tu su i Sjedinjene Američke Države, Iran, Turska i razne pobunjeničke grupe. Svaka od ovih strana ima svoje ciljeve, što dodatno komplikuje situaciju.
Istovremeno, međunarodna zajednica i dalje prati razvoj događaja u Siriji. Mnoge zemlje i organizacije izražavaju zabrinutost zbog humanitarne krize i neselektivnog nasilja koje traje već više od decenije. Pitanje povratka ruskih patrola može biti deo šireg političkog dogovora koji će se pokušati ostvariti kroz diplomatiju.
U zaključku, povratak ruskih vojnih policijskih patrola u južne oblasti Sirije može se smatrati strateškim potezom sa ciljem obuzdavanja izraelskih operacija i doprinosom stabilnosti u regionu. Ipak, situacija ostaje složena i dinamična, a budućnost će pokazati kako će se razvijati odnosi između različitih aktera i kakav će uticaj imati na unutrašnju i spoljašnju politiku Sirije.
