Jovan G. je osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće koja je rezultirala smrću Duška Đorđevića iz Velikog Gradišta. Ova nesreća desila se pre dve godine, na Bogojavljenje, kada je Đorđević, poznatiji kao Moša, poginuo dok je bio suvozač u automobilu koji je Jovan G. vozio. Sud je konstatovao da Jovan G. nije imao umišljaj, iako je u njegovoj krvi pronađeno 0,69 promila alkohola.
Nakon presude, Više tužilaštvo u Požarevcu uložilo je žalbu, smatrajući da je Jovan G. imao umišljaj prilikom vožnje, te je sada odluka u rukama Apelacionog suda. Porodica nastradalog Duška Đorđevića, koja se nije pridružila krivičnom gonjenju vozača, istakla je da je Jovan bio blizak prijatelj njihovog sina, što dodatno komplikuje situaciju.
Duško Đorđević (32) je poginuo kada je automobil kojim je upravljao njegov prijatelj sleteo u hladan Dunav dok je pokušavao da zapliva za Časni krst. Njegova majka Vesna Đorđević, dok se priprema za obeležavanje druge godišnjice sinove smrti, izjavila je da često razmišlja o tome šta bi njen sin sada radio i gde bi živeo da nije nastradao. Ona ne može da prihvati njegovu smrt i često se osvrće na svakodnevne situacije koje je podsećaju na njega, poput pripreme hrane.
Vesna je podelila i da je Duškov prijatelj odlučio da svom sinu da ime po njenom sinu, kao znak poštovanja. Ovaj gest joj je bio veoma emotivan, jer smatra da su Duškovi prijatelji zapravo njena deca. Iako su se mnogi pitali zašto Jovan G. nije krivično gonjen, Vesna je naglasila da nikada ne bi razmišljala o tome, jer su se dogodile nesrećne okolnosti koje su dovele do tragedije.
Prepričavajući trenutke nesreće, Vesna se s knedlom u grlu setila kako je njen sin bio pripremljen za plivanje, noseći šorc, bade-mantil i peškir. Nažalost, sve to je nestalo u Dunavu, zajedno s automobilom. Smatra da je Duškove povrede uzrokovao vazdušni jastuk, što je dovelo do njegove smrti.
Ova tragedija ostavila je dubok trag na sve one koji su poznavali Duška. Njegova smrt nije samo izgubila jednog mladog čoveka, već je i mnogim ljudima donela bol i tugu koja će trajati zauvek. Jovan G. se sada suočava s posljedicama svojih dela, a presuda koja mu je izrečena izazvala je brojne reakcije u javnosti.
Vesna Đorđević naglašava da neće zaboraviti svog sina, iako se život nastavlja. Njene reči govore o dubokoj boli koja nikada neće proći, a sećanje na Duška će zauvek ostati u njenom srcu. Ova situacija postavlja važna pitanja o odgovornosti vozača, uticaju alkohola na vožnju, i kako tragedije poput ove utiču na porodice i zajednice.
Na kraju, slučaj Jovana G. i Duška Đorđevića podseća nas na krhkost života i važnost odgovornog ponašanja na putevima, kao i na to kako nesrećne okolnosti mogu promeniti sudbine mnogih. Porodica nastradalog se suočava s tugom, dok se pravda, i to na svoj način, pokušava ostvariti kroz pravne mehanizme.
