Dušanovački most, jedno od ključnih saobraćajnih „uskih grla“ Beograda, već decenijama izaziva brojne probleme građanima, pretežno zbog gužvi i loših izlaza ka različitim delovima grada. Ovaj most, koji je postavljen 1975. godine, danas je u ozbiljno lošem stanju, a mnogi ga smatraju nebezbednim zbog evidentnih oštećenja i oronulosti.
Asfalt na mostu je propao do te mere da ni krpljenje više ne može pomoći, a zaštitne ograde su dotrajale usled korozije. Spojnice su takođe u katastrofalnom stanju, a propali asfalt oko njih dodatno otežava vožnju, što dovodi do konstantnog uništavanja trapova vozila. Vozači se svakodnevno suočavaju sa gužvama na izlazu sa mosta, koje se formiraju u svim delovima dana, bez obzira na to da li je u pitanju gradski špic ili ne.
Autobusi koji skreću u Husovu ulicu zahtevaju mnogo prostora da bi mogli da prođu, pa kolone automobila često moraju da se pomeraju unazad kako bi se omogućila prolaznost. U razgovoru za „Novosti“, profesor Saobraćajnog fakulteta dr Nikola Čelar podseća da je ovaj most postavljen kao privremeno rešenje, koje traje gotovo pet decenija.
Dr. Čelar naglašava da je rešenje ovog problema završetak Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP). „Kada bi se pogledao projekat UMP, videla bi se denivelisana raskrsnica koja vodi ka tunelu Grčića Milenka s jedne strane, a sa druge strane, paralelno sa auto-putem ka Autokomandi“, objašnjava Čelar. On smatra da bi bilo suludo nastaviti s krpanjem mosta koji je od samog početka bio predviđen kao privremeno rešenje.
Osnovni podaci o mostu govore da je izgrađen od specijalnog skopskog čelika, montiran je i teži 250 tona, a izgradila ga je fabrika „Goša“ iz Smederevske Palanke. Prema nekadašnjem direktoru „Goše“, Momiru Pavloviću, most je imao potencijal da izdrži još 100 ili 150 godina, ali sadašnji uslovi ukazuju na suprotno.
Dr. Čelar navodi da bi rešavanje problema sa saobraćajem značajno rasteretilo ovaj deo Beograda. „Ceo taj deo Beograda, Marinkova bara, trebalo bi da izgleda potpuno drugačije. Kumodraška bi trebala da se probije od Braće Jerković. Sve je isplanirano i projektovano, ali čeka bolje dane za realizaciju“, ističe on.
U međuvremenu, nije jasno kako će most, koji koristi čak četiri linije gradskog prevoza, izdržati do trenutka kada se stvore uslovi za njegovu rekonstrukciju ili zamenu. „Novosti“ su u vezi sa ovim pitanjem kontaktirale Opštinu Voždovac, koja nas je preusmerila na JP „Putevi Beograd“. Nažalost, odgovore nismo dobili.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti i funkcionalnosti saobraćajnice koja je ključna za svakodnevni život Beograđana. Gužve, oštećenja i nesigurnost na Dušanovačkom mostu ne samo da uzrokuju frustraciju vozačima, već mogu imati i ozbiljne posledice po bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Kako se čini, jedina nada za rešenje ovog problema leži u realizaciji već planiranih projekata koji bi omogućili izgradnju alternativnih saobraćajnica, čime bi se rasteretio saobraćaj na mostu i omogućilo sigurnije kretanje. Međutim, bez konkretnih koraka i investicija, Beograđani će i dalje biti suočeni sa svakodnevnim izazovima koje donosi Dušanovački most.
