Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da je američka agresija na Venecuelu razbojnička i da predstavlja karakterističan potez Sjedinjenih Američkih Država. Šešelj je istakao da je očigledno da je ova akcija dugo pripremana, naglašavajući da su američke obaveštajne službe duboko infiltrirale venecuelanski državni aparat. On je uporedio situaciju u Venecueli sa onom u Srbiji, gde su, prema njegovim rečima, američke službe uspele da onesposobe policiju potkupljivanjem generala, dok vojsku nisu uspeli da podkupe.
Prema Šešelju, trenutna situacija u Venecueli je takva da je vlast obezglavljena otmicom predsednika Nikolasa Madura, koji je zajedno sa suprugom zarobljen i odveden iz zemlje. Šešelj ističe da će Amerikanci verovatno suditi Maduru, čime bi poslali poruku da za njih ne postoje sloboda, demokratija i pravni poredak. On upozorava da će SAD nastaviti da igraju ulogu globalnog policajca sve dok im ne stane na put neko moćniji.
Šešelj se takođe osvrnuo na mogućnost novog napada na Iran, navodeći da, iako Amerikanci ne mogu duboko da prodru u iranski državni sistem, situacija može biti komplikovana. Ipak, podseća da su Izraelci u prvim danima sukoba uspeli da likvidiraju nekoliko važnih generala i nuklearnih naučnika, ali smatra da je Iran bolje naoružan u odnosu na Venecuelu.
Prema izveštajima, SAD su izvele uspešan udar na Venecuelu, pri čemu su se dogodile eksplozije u Karakasu, nakon kojih su grad nadleteli vojnici u helikopterima. Venecuelanska vlada, koja se suočava s ovom krizom, ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga, izjavila je potpredsednica vlade Delsi Rodrigez.
U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američku agresiju, smatrajući da su izgovori koje SAD koriste neosnovani. Moskva je izrazila duboku zabrinutost zbog situacije u Venecueli, naglašavajući da Latinska Amerika treba da ostane zona mira. Ministarstvo je ukazalo na to da je ideološko neprijateljstvo nadvladalo pragmatizam u američkoj spoljnoj politici.
Rusija je takođe podržala inicijativu za sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN, izražavajući solidarnost sa venecuelanskim narodom i podržavajući njegovu vladu u borbi za očuvanje suvereniteta. U saopštenju se naglašava važnost dijaloga kako bi se izbegla eskalacija sukoba.
Ova situacija u Venecueli, prema rečima analitičara, može imati dalekosežne posledice ne samo za samu zemlju, već i za regionalnu stabilnost. Mnogi se pitaju kako će reagovati međunarodna zajednica na ovaj akt agresije i kakve će posledice imati po odnose SAD s drugim državama u Latinskoj Americi.
Šešelj i drugi politički lideri u Srbiji osudili su američke akcije, smatrajući ih prekomernim i nelegalnim. Očekivanja su da će se u narednim danima pojačati pritisak na međunarodne organizacije kako bi se reagovalo na situaciju u Venecueli, a očekuje se i nastavak protesta protiv američke politike u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije i reakcije drugih država, posebno onih koje imaju značajne interese u Latinskoj Americi. Kako se situacija bude razvijala, može doći do novih tenzija, a međunarodna zajednica će morati da preispita svoje stavove i strategije u svetlu ove nove krize.
