Na kraju jula 2023. godine, ukupno dugovanje stanovništva i privrede u Srbiji prema bankama dostiglo je iznos od 4.700,66 milijardi dinara. Od tog iznosa, stanovništvo duguje 2.131,19 milijardi dinara, dok pravna lica imaju dug od 2.467,58 milijardi dinara. Ove informacije objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS) u svom julskom izveštaju. Ukupan dug bankama porastao je za 15,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Dugovanje stanovništva zabeležilo je najveći porast, od 19,7 odsto, dok su dugovi preduzetnika povećani za 14,0 odsto, a pravnih lica za 12,4 odsto. Ovaj trend ukazuje na sve veću zavisnost građana i preduzeća od bankarskih kredita, što može biti zabrinjavajući signal za ekonomsku stabilnost zemlje.
Građani su najviše dugovali po osnovu gotovinskih kredita, koji su iznosili 1.046 milijardi dinara, što predstavlja porast od 20,8 odsto u odnosu na prošlu godinu. Stambeni krediti i krediti za adaptaciju zauzimaju drugo mesto sa ukupnim iznosom od 903,25 milijardi dinara, a u odnosu na prethodnu godinu, njihovo dugovanje je povećano za 19,6 odsto. Ovaj rast može se delimično pripisati sve većim troškovima života i potrebama za finansiranjem različitih projekata.
U izveštaju se takođe navodi da je učešće kašnjenja u otplati bankarskih kredita iznosilo 1,8 odsto, što je smanjenje u odnosu na 2,0 odsto iz prethodne godine. Iako je ovo pozitivna vest, zabrinjavajuće je što je docnja kod preduzetnika najviša, iznoseći 3,3 odsto, dok je kod pravnih lica 2,4 odsto. Stanovništvo je imalo najmanje kašnjenje u otplati, sa udelom od 1,1 odsto.
Na kraju jula, u Srbiji je bilo registrovano 9.405.781 tekući račun, a broj korisnika ovih računa iznosio je 6.127.140. Iako je broj tekućih računa u docnji iznosio 208.755, ukupna situacija ukazuje na to da su građani sve više uključeni u bankarski sistem. U isto vreme, broj kreditnih kartica je dostigao brojku od 1.115.039, što predstavlja porast od 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, broj korisnika kreditnih kartica opao je za 1,9 odsto, sa 855.832 korisnika. Ova kontradiktorna situacija može ukazivati na promene u potrošačkim navikama građana, koji možda više preferiraju gotovinske kredite ili druge oblike finansiranja.
Ova statistika naglašava važnost pažljivog upravljanja ličnim i poslovnim finansijama, jer porast zaduženosti može dovesti do problema u slučaju ekonomskih turbulencija. Stručnjaci upozoravaju na potrebu za većim finansijskim obrazovanjem građana kako bi se smanjila zavisnost od kredita i podstakla štednja.
