I novim Zakonom o budžetskom sistemu, koji će važiti do 31. decembra 2023. godine, predviđena su određena ograničenja koja se odnose na zapošljavanje u javnom sektoru. Od januara je zapošljavanje u ovoj oblasti odmrznuto, ali će biti pod strogim kontrolama Ministarstva finansija. Ova kontrola se sprovodi kroz novi centralni informacioni sistem, koji omogućava proveru finansijske opravdanosti za svako novo radno mesto.
U sklopu ovog sistema, pored kontrole zarada, uspostavljena je i obavezna procedura za zapošljavanje u javnom sektoru. Svako javno preduzeće ili državna institucija koja planira novo zapošljavanje moraće da podnese zahtev Komisiji za davanje saglasnosti i resornom Ministarstvu, i to najkasnije do petog u mesecu, uz detaljno obrazloženje potrebe za novim radnim mestom. Resorno ministarstvo zatim procenjuje opravdanost zahteva i do 10. u mesecu prosleđuje svoj zaključak Ministarstvu finansija, koje razmatra svaki pojedinačni slučaj.
Ministarstvo finansija će imati ključnu ulogu u ovoj proceduri, jer će ukoliko proceni da nema obezbeđenih sredstava, odbiti zahtev za novo zapošljavanje. Sva potrebna dokumentacija će biti unesena u informacioni sistem, koji će delovati kao filter za sve što se finansira iz javnih sredstava. Izvor iz Ministarstva finansija ističe da je ovaj sistem postavljen kao zaštita od lažnih podataka i kao kontrola trošenja novca, sa ciljem da se spreče neplanirani rashodi.
Kontrola će obuhvatiti ne samo obračun plata za više od 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, već i proces zapošljavanja, koji mora biti jasno definisan sa obezbeđenim finansijama. Ukoliko se utvrde propusti u proceduri, zahtev će biti odbijen, a nedostaci će morati biti otklonjeni. U slučaju da to nije moguće u predviđenom roku, procedura će se ponoviti u narednom mesecu.
Pomoću ovog informacionog sistema, vlasti će imati potpuni uvid u broj kadrova koji napuštaju javni sektor, što će sprečiti mogućnost da se na osnovu lažnih podataka pokuša zaposliti više radnika nego što je zakonom dozvoljeno. Sistem takođe upozorava na potencijalno prekomerno zapošljavanje koje nije predviđeno sistematizacijom, što može dovesti do disbalansa između planirane mase za plate i broja novih radnika.
Osim toga, Komisija za davanje saglasnosti ne može odobriti novo radno mesto bez prethodnog odobrenja Ministarstva finansija, koje mora biti dato do 20. u mesecu. Ovim sistemom obezbeđuje se tačna evidencija svih zarada i zaposlenih u javnom sektoru, kao i novca koji se planira za novozaposlene. Ovaj pristup može doneti značajne uštede svima koji koriste javna sredstva, jer će Ministarstvo finansija preuzeti troškove obračuna zarada i održavanja softvera.
Prema novom Zakonu o budžetskom sistemu, korisnici javnih sredstava mogu zaposliti do 70 posto onih koji su napustili javno preduzeće ili neku državnu instituciju tokom prethodne godine. Na primer, ako je deset zaposlenih napustilo neku ustanovu tokom 2020. godine, maksimalan broj koji mogu zaposliti je sedam. Međutim, ova ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce, nastavno osoblje visokoškolskih ustanova i istraživačko osoblje akreditovanih organizacija.
U zaključku, novi Zakon o budžetskom sistemu i uspostava centralnog informacionog sistema predstavljaju značajan korak ka većoj transparentnosti i kontroli u javnom sektoru. Ova rešenja su usmerena na sprečavanje nepotrebnog zapošljavanja i neefikasnog trošenja javnih sredstava, čime se stvara osnova za odgovornije upravljanje resursima i stabilniji budžet. Očekuje se da će rezultati ovog pristupa biti vidljivi u narednim godinama, a građani će imati koristi od efikasnijeg i transparentnijeg javnog sektora.
