Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru je planirano za 2021. godinu, a osnovica bi trebalo da bude minimalna mesečna zarada koja se množi s koeficijentima za svako radno mesto. Ova reforma bi obuhvatila više od 450.000 zaposlenih u državnim organima, javnim agencijama, školama i bolnicama, ukoliko zdravstvena kriza ne odloži implementaciju. To bi značilo da bi radnici na istim poslovima, poput vozača, bili plaćeni isto, bez obzira na instituciju u kojoj rade.
Plate u javnom sektoru u Srbiji su u proseku oko 20% više nego u privatnom sektoru, a u prvom tromesečju ove godine su bile 10% veće nego u istom periodu prošle godine. Na primer, prosečna plata u javnim preduzećima iznosila je 72.383 dinara, dok je u javnom sektoru bila 66.936 dinara. Plate učitelja s petim stepenom stručne spreme iznose 46.574 dinara, dok su plate nastavnika s fakultetskom diplomom 59.000 dinara.
Plate zaposlenih u opštinama variraju, zavisno od razvijenosti opštine. Na primer, predsednik opštine Novi Beograd zarađuje 123.000 dinara, dok viši referent prima 36.000 dinara. U Subotici, gradonačelnik ima platu od 110.000 dinara, dok referent zarađuje 32.000 dinara. Nasuprot tome, u manjim opštinama, kao što su Ćuprija i Vranje, opštinski referenti sa srednjom školom zarađuju između 35.000 i 40.000 dinara.
Plate u javnom sektoru određuju se prema različitim koeficijentima koji su definisani zakonom i podzakonskim aktima. Ovi koeficijenti omogućavaju da se poslovi iste složenosti adekvatno vrednuju, a svaka lokalna samouprava ima ovlašćenje da odredi visinu dodatnih koeficijenata na osnovu specifičnih potreba. Osnovica za obračun plata se utvrđuje zakonom o budžetu Republike Srbije, dok se za javna preduzeća osnovice uređuju kolektivnim ugovorima.
U poslednjem periodu, od 2016. do 2020. godine, plate su se povećavale u skladu s budžetskim mogućnostima, a pojedinačne osnovice se utvrđuju na osnovu fiskalnih pravila. Zdravstveni radnici su dobili povećanje plata u aprilu, dok su zaposleni u prosveti imali povećanje od 9% prošle godine.
Prema procenama Fiskalnog saveta, plate u javnom sektoru se utvrđuju na osnovu 23 različite osnovice, više od 500 koeficijenata i više od 200 dodataka na osnovnu platu. Uvođenje platnih razreda je više puta odlagano, a Fiskalni savet naglašava da je potrebno stvoriti širi raspon zarada kako bi se zadržali kvalitetni ljudi u javnom sektoru. Naime, lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika, dok međunarodna praksa sugeriše raspon od 1:12.
Reforma sistema zarada bi trebala da se oslanja na osnovicu koja bi bila bliska minimalnoj zaradi, kako bi se omogućili adekvatni rasponi zarada za najstručnija i najodgovornija radna mesta. Državna revizorska institucija je više puta ukazivala na neuređenost plata u javnom sektoru, gde se često isplaćuju veća primanja od propisanih. Kontrole su pokazale nepravilnosti u isplati plata koje su iznosile desetine miliona dinara, kako u javnim komunalnim preduzećima, tako i kod jedinica lokalne samouprave.
Uprkos izazovima sa kojima se suočava javni sektor, uvođenje platnih razreda predstavlja mogućnost za unapređenje sistema isplata, stvarajući pravedniji i transparentniji okvir za određivanje plata zaposlenih. Ova reforma bi mogla doprineti stabilnosti i motivaciji radnika, kao i poboljšanju kvaliteta usluga koje se pružaju građanima.
