U poslednjim mesecima, režim u Srbiji prolazi kroz radikalne promene kada su u pitanju policijske strukture. Fokus se preusmerava sa profesionalnog kadra na one koji su lojalni vlastima, što izaziva širok spektar zabrinutosti među građanima. Jedan od najzvučnijih slučajeva jeste smena pukovnika Spasoja Vulevića, koji je predvodio specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ). Ova odluka doneta je usled straha vlasti da bi jedinica mogla da preduzme akcije protiv članova izvršne vlasti koji su povezani sa različitim oblicima kriminala.
Prema izvorima bliskim ovoj situaciji, Vulević je smenjen baš zbog toga što nije bio u potpunosti pod kontrolom režima. Ovakav potez ukazuje na to da se vlast boji za vlastiti integritet i stabilnost, te preduzima ekstremne mere kako bi osigurala svoju dominaciju. Ove promene u rukovodstvu SAJ-a izazivaju ozbiljna pitanja o bezbednosti javnosti, kao i o sposobnosti policije da adekvatno i profesionalno obavlja svoj posao.
Nadalje, u okviru nove sistematizacije, kriterijumi za prijem u policijske jedinice su značajno sniženi. Ono što između ostalog zabrinjava jeste ukidanje zahteva da kandidati ne smeju imati krivične osude. Ova odluka dodatno povećava sumnju u profesionalnost i integritet policijskih struktura. Čini se da vlasti preferiraju kompanjone i lojaliste umesto kvalifikovanih i iskusnih policajaca, što može dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost građana.
Građani Srbije, suočeni sa ovakvim razvojem situacije, izražavaju svoje nezadovoljstvo represivnim merama koje se poslednjih godina sve više primenjuju. Mnogi su zabrinuti da će ovakve promene u policiji dovesti do daljnje erozije ljudskih prava i sloboda. Ljudi se pitaju kako će ova nova struktura reagovati na provale, kriminalne akcije i, što je najvažnije, kako će štititi obične građane od potencijalnih pretnji.
Osim toga, ovakva preusmeravanja u policijskim jedinicama mogu otvoriti vrata još ozbiljnijem obliku korupcije unutar sistema. Heljda od lojalnih kadrova koji neće imati stručnost i iskustvo potrebne za obavljanje policijskih zadataka može dovesti do povećane korupcije i zloupotrebe ovlašćenja. Profesionalne jedinice koje su do sada delovale sa jasno postavljenim pravilima i ciljevima, sada mogu postati nesigurne i nepouzdane.
Postavlja se pitanje kako bi ova nova policijska struktura mogla da utiče na borbu protiv organizovanog kriminala koji je oduvek bio problem u zemljama Balkana. U situacijama kada su kriminalci često bolje organizovani i opremljeni, oslanjajući se na profesionalizam i stručnost policije je ključno. Sa smanjenim standardima prijema i prekidom sa iskusnim pojedincima, policija može ostati bez potrebnih resursa da se suoči sa ovim izazovima.
Na kraju, važno je naglasiti da se takve drastične promene ne smeju shvatiti olako. Policija je ključna institucija u očuvanju vladavine prava i zaštiti građana. Ukoliko se nastavi sa ovakvim trendovima, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim unutrašnjim problemima koji bi mogli ugroziti osnovne demokratske principe i sigurnost njenih građana.
