Srbija se suočava sa značajnim klimatskim promenama koje utiču na njenu poljoprivredu, posebno na voćarstvo. Prema agroekonomskom analitičaru Žarku Galetinu, naša zemlja više nije umereno-kontinentalna, već sve više podseća na suptropski pojas. Ove promene donose velike izazove, ali i mogućnosti za prilagođavanje novim uslovima.
Tradicionalne sorte voća, koje su decenijama bile stub srpske poljoprivrede, suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Voćari se bore sa „ožegotinama“ na plodovima, koje nastaju zbog ekstremno visokih letnjih temperatura, kao i sa mrazevima u proleće koji uništavaju rod. Galetin ističe da bi savremeni voćari trebalo da razmotre sadnju novih kultura koje su otpornije na visoke temperature.
Analize pokazuju da se klimatski uslovi u Srbiji menjaju, a to se ogleda u uspešnosti biljnih vrsta. Na našim prostorima sada uspevaju kulture koje su nekada bile rezervisane samo za Mediteran. Galetin objašnjava da se srpska klima pomera ka suptropskoj, što omogućava uzgoj biljaka koje su ranije bile neizvodljive.
Međutim, tradicionalne voćne vrste kao što su kajsije, trešnje i višnje trpe najveći udar zbog ranije vegetacije. Ove kulture su izložene prolećnim mrazevima, a kada temperature pređu 40 stepeni, dolazi do ožegotina na plodovima. Ove fleke postaju plodno tlo za razvoj različitih patogena i bolesti koje ranije nisu bile prisutne.
Galetin naglašava potrebu za promenom strukture voćarskog portfolija. Voćari bi trebalo da se otvore za nove sorte, kao što su smokve i borovnice, koje bolje podnose visoke temperature. Na primer, smokve iz Vojvodine više se ne razlikuju od onih mediteranskih, dok borovnica, koja je nekada bila nezamisliva na ovim prostorima, sada dobija na značaju.
Malina, kao jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, takođe se suočava sa ozbiljnim izazovima. Iako su šljive i jabuke i dalje stabilne kulture, malina je na prekretnici zbog klimatskih pritisaka i neuređenog tržišta. Mnogi uzgajivači razmišljaju o prelasku na druge kulture kao što su borovnice ili brusnice zbog nestabilnih cena i problema u lancu proizvodnje.
Galetin ističe da se problem s malinom ponavlja iz godine u godinu, a situacija na tržištu se ne menja dovoljno brzo. Kako bi se rešili ovi problemi, proizvođači bi trebalo da postanu akcionari u velikim hladnjačama kako bi imali veći uticaj na tržište i smanjili zavisnost od hladnjačara.
Prilagođavanje novim klimatskim uslovima zahteva sinergiju između poljoprivrednika i države. Investicije u zaštitne sisteme i uređenje tržišnih odnosa su ključni za opstanak srpske poljoprivrede u uslovima klimatskih promena. Neophodno je da se proizvođači prilagode novim sortama i razvijaju strategije koje će im omogućiti da se nose s izazovima koje donosi promena klime.
U svetlu ovih izazova, jasno je da Srbija mora da pronađe održiva rešenja kako bi očuvala svoju poljoprivredu. Promene u klimi donose prilike, ali i rizike. Prilagodljivost i inovativnost su ključni za budućnost srpskog voćarstva, a voćari koji se usude da preuzmu rizik i istraže nove kulture mogu postati pioniri u ovoj novoj, toplijoj Srbiji.
