Na sednici zakazanoj za 19. jun, Vlada Srbije planira da imenuje Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, prema informacijama koje su se pojavile na društvenim mrežama. Bokan je poznati filmski reditelj i bivši član grupe „Beli orlovi“, ali njegovo ime nosi i određene kontroverze, s obzirom na presude iz 1997. i 2009. godine kada je bio uhvaćen zbog organizacije razbojništva. Ova mogućnost postavljanja Bokana na ovu poziciju izazvala je burne reakcije u umetničkim krugovima, posebno među glumcima i članovima pozorišnih ansambala.
Predsednik sindikata glumaca „Singlus“, Darko Tomović, naglašava da će sindikat i ostali ansambli reagovati na ovu vest, ukazujući na to da su informacije o promenama u Upravnom odboru došle preko društvenih mreža, umesto kroz zvanične kanale. Ovo je izazvalo zabrinutost među umetnicima, koji se pitaju kako će ova odluka uticati na rad pozorišta i njegovu budućnost. Osim toga, bivši predsednik Upravnog odbora, Filip Bojić, nije bio obavešten o svojoj smeni na zvaničan način, što dodatno ukazuje na neuređenost upravljačkih struktura.
U međuvremenu, iz ministarstva kulture nije bilo zvaničnih informacija o održavanju sednice, što dodatno doprinosi misteriji koja prati ovu situaciju. Glumci i umetnici su u pravilu vezani za odluke koje donosi Upravni odbor, te su stoga ovo iznenađenje izazvale sumnje i zabrinutost među članovima pozorišta. Mnogi smatraju da je ovakva promena na čelu Upravnog odbora rizična, s obzirom na reputaciju Bokana koja nosi težak pečat kontroverzi.
Bokanova prošlost u svetu umetnosti i njegov rad u kinematografiji usput je donio i pozitivne aspekte, ali se sada suočava sa izazovima kada je u pitanju usklađivanje sa potrebama i očekivanjima današnje kulturne scene. Njegovo imenovanje može doneti promene koje će zasigurno uticati na način funkcionisanja Narodnog pozorišta i njegovih članova. U vreme kada su kolektivne umetničke produžene ruke na kocki, oslanjanje na osobu sa problematičnom prošlošću može stvoriti napetosti i dodatno poljuljati stabilnost tima.
Ova situacija je postavila pitanje o transparentnosti unutar upravnog sistema u Srbiji i o tome koliki je prostor za umetnike da utiču na procese donošenja odluka. Mnogi umetnici se osećaju marginalizovano i isključeno iz važnih odluka koje direktno uticati na njihov rad. Načini na koje se donose ovakve odluke i kako se obaveštava zajednica su ključne teme za diskusiju u svetu umetnosti.
U narednim danima, kako se bliži datum sednice, biće zanimljivo posmatrati dalje reakcije glumaca, umetnika i šire javnosti. Postavlja se pitanje hoće li isto tako brza i burna reakcija umetničke zajednice usloviti promenu mišljenja ili ubrzati proces dovođenja drugih kandidata u obzir. Izgledaće jasno da su umetnici daleko od toga da budu puki posmatrači u ovom procesu i da će nastaviti da ukazuju na važnost njihovog uključivanja u upravljanje institucijama kulture.
