U kuli rimske palate na lokalitetu “Vrelo” Šarkamen kod Negotina, arheološki tim iz Beograda i Muzeja Krajine otkrio je privatno carsko kupatilo. Ovaj značajan nalaz menja perspektivu prema celom memorijalno-rezidencijalnom kompleksu i njegovom značaju u svetskoj arheologiji. Kupatilo je otkriveno u najnižem nivou monumentalne jugozapadne kule, a očuvani su delovi za zagrevanje, hipokaustni sistem, ložište, ležište za bakarni bojler, tri kade i sudatorium.
Prema rečima dr Marije Jović, arheologa i rukovodioca istraživanja, kupatilo je kružnog oblika, natkriveno kupolom sa šest prozorskih otvora, što pokazuje visok nivo graditeljskog znanja. Očuvanost prostora omogućila je istraživačima da sagledaju način na koji je bio organizovan i korišćen. Otkriće balneuma pruža uvid u privatni prostor namenjen korisnicima rezidencije visokog društvenog statusa, pokazuje da nije reč samo o održavanju higijene, već o pažljivo projektovanom kupatilu gde su komfor i tehnička infrastruktura objedinjeni.
Arheolozi su do sada pronašli tri kade i sudatorium, prostoriju koja je služila kao parno kupatilo. Ovo otkriće nema poznatu neposrednu analogiju u Rimskom carstvu, ali dodatno potvrđuje da Šarkamen nije bio samo vojna fortifikacija, već monumentalna carska rezidencija. Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, naglašava da je ovo mesto bilo koncentrisano oko carske ličnosti, a svaki element, od mauzoleja do privatnog kupatila, govori o njegovom značaju.
Za Rimljane, kupatilo nije bilo samo mesto za kupanje, već deo načina života i prostor za odmor i uživanje. Na istom lokalitetu pre tri decenije pronađen je jedinstveni set zlatnog nakita carice majke, što se smatra jednim od najznačajnijih nalaza tog tipa. Janjić opisuje kako su svi ovi elementi, uključujući monumentalnu arhitekturu, kulturu, vojsku, mauzolej, porfir i zlato, povezani oko carske ličnosti.
U kuli koja je izgledala kao da treba da brani palatu, otkriveno je mesto gdje je car mogao uživati. Arheolozi su pronašli i ležište za bakarni bojler, posudu u kojoj se voda zagrevala, dok sam bojler nije sačuvan. Očuvano ležište omogućava rekonstrukciju njegovog položaja i veze sa sistemom zagrevanja. Rimski bakarni bojleri su retki, a jedan od poznatih sačuvanih primera pronađen je u Pompeji. Na Šarkamenu je, međutim, očuvano čitav niz elemenata koji omogućavaju rekonstrukciju funkcionisanja kupatila.
Prefurnium, ložište koje je predstavljalo ključni element sistema za zagrevanje kupatila, je od posebnog značaja. Dr Ljubomir Jevtović, naučni saradnik Arheološkog instituta, ističe da je na Šarkamenu hipokaustni sistem izuzetno dobro očuvan. Organizacija prostora je zanimljiva, jer je osoblje koje je održavalo kupatilo imalo pristup tehničkom delu sa zapadne strane, dok su korisnici uživali u prostorijama za kupanje, paru i odmor.
Carski kompleks podignut je s kraja trećeg i početka četvrtog veka nove ere i povezuje se sa carem Maksiminom Dajom. Arhitektura ovog kompleksa postaje jedan od najvažnijih tragova za razumevanje ovog mesta. Dr Igor Bjelić, arhitekta i član istraživačkog tima, naglašava da se Šarkamen ne može jednostavno nazvati utvrđenjem jer su kule i bedemi u službi carske rezidencije i reprezentacije.
Otkriće kupatila značajno proširuje razumevanje arhitekture i funkcije čitavog kompleksa. Istraživanja na “Vrelu” će se nastaviti, a svaki novi sloj može doneti odgovore na još otvorena pitanja. Šarkamen očigledno još nije otkrio sve što krije o carskoj rezidenciji, a njegovo istraživanje može doprineti boljem razumevanju rimske civilizacije i njenog načina života.
