Jovica Baracanin, dostavljac iz Novog Sada, 22. oktobra je postao heroj kada je spasio devojku koja je pala sa drugog sprata zgrade na Bulevaru oslobođenja. Njegov herojstvo, nažalost, donelo mu je tešku životnu situaciju. Sada se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, otvorenim prelomom noge, kao i materijalnim poteškoćama. Zbog povreda, Jovica ne može da radi, suočava se sa iseljenjem iz stana i morao je da povuče trogodišnje dete iz vrtića.
U razgovoru za Blic televiziju, Jovica je detaljno opisao događaje tog dana. Bio je na poslu kada je primetio da se nešto dešava. U početku je mislio da deca igraju ili se zabavljaju, ali ubrzo je shvatio da se devojka nalazi u opasnosti. „Pogledam, vidim ženu koja govori i onda odjednom vidim devojku kako visi sa prozora“, rekao je Jovica. U tom trenutku, on je pokušao da proceni situaciju i pitao se da li je devojka pod kontrolom. Nažalost, u tom trenutku, devojka je pala.
Devojka je prvo pala na tendu, a zatim je Jovica, koji je bio veoma blizu, reagovao. „Ona pada meni na desnu nogu i ja automatski padam“, objašnjava Jovica. U trenutku kada je devojka pala, on nije mogao da je vidi, ali je ubrzo shvatio da ima povrede. „Video sam samo krv na farmerkama“, dodao je.
Nakon što je postao heroj na društvenim mrežama, mnogi su ga slavili zbog njegovog hrabrog dela koje je možda spasilo život devojci. Međutim, Jovica ističe da je situacija za njega daleko od herojske. „Možda sam heroj, ali ja više nisam sposoban za posao“, izjavio je. On se sada suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, a njegovo oporavljanje je neizvesno. „Imam otvoren prelom. Jedva su mi nogu spasili“, rekao je.
Jovica ima suprugu s kojom nije venčan i sina od tri godine, kao i sina od 33 godine. Iako je ponosan na to što je spasio devojku, oseća veliku odgovornost prema svojoj porodici. „Drago mi je ako sam ja spasio nekog, ali ja više nisam sposoban za posao“, naglašava. Njegova situacija je dodatno otežana jer se suočava sa potencijalnim iseljenjem iz stana, a zbog zdravstvenih problema ne može da zarađuje.
Iako je Jovica skroman i ne želi da traži pomoć, priznao je da mu je potrebna. „Ja ne želim da tražim, nisam čovek koji traži pomoć. Ja ću na rukama ovom detetu napraviti da jede i bilo šta, ali ja ne mogu sam ni da se okupam“, izjavio je. Njegova borba za oporavak i obezbeđivanje budućnosti za svoju porodicu postaje sve teža.
Dok se Jovica bori sa svojim povredama i životnim izazovima, njegova priča podseća na hrabrost i nesebičnost, ali i na krhkost ljudskog života i nepredvidivost sudbine. Njegovo herojstvo, koje je na trenutak osvetlilo njegove dane, sada je zasenčeno borbom za preživljavanje i brigu o porodici. U svetlu ovog događaja, postavlja se pitanje kako društvo može pomoći ljudima poput Jvice, koji su se nesebično žrtvovali za druge, a sada se suočavaju sa sopstvenim teškoćama. Njegova priča je podsticaj za sve nas da budemo pažljiviji prema onima koji su u potrebi, ali i da se setimo koliko je važno pružiti podršku onima koji su pokazali hrabrost u teškim trenucima.
