Nikola Todorović, novinar rubrike Beograd i društvo
Postavljanje dijagnoze putem interneta postaje sve češće u Srbiji, a to može dovesti do pogrešnih procena i opasnog samolečenja. Doktorka Biserka Obradović upozorava da oko 95% građana Srbije koristi internet za zdravstvene informacije, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. Tokom zimskih meseci, kada su bolesti poput gripa, respiratornih infekcija i drugih virusnih oboljenja u porastu, ljudi se često oslanjaju na „doktora Gugla“ umesto na stručnu medicinsku pomoć.
Mnogi pacijenti dolaze do ozbiljnih zdravstvenih problema jer su se lečili sami, koristeći informacije sa interneta. Doktorka Obradović navodi primere pacijenata koji su zbog pogrešnog lečenja došli sa teškim stanjima, kao što su gnojne angine ili upale pluća, jer su zanemarili simptome u nadi da će im saveti sa interneta pomoći.
Jedan od ključnih problema je i način na koji ljudi postavljaju pitanja Gugl pretraživaču. Često ukucaju opšte simptome, što rezultira širokim spektrom mogućih dijagnoza, uključujući i najteže poput tumora. Gugl ne može izvršiti klinički pregled niti uzeti anamnezu, što dovodi do netačnih informacija i potencijalno opasnih odluka.
Doktorka Obradović ističe da ljudi na internetu traže savete za lečenje raznih oboljenja, od respiratornih infekcija do ozbiljnijih stanja kao što su perforacija slepog creva ili krvarenje iz digestivnog trakta. Mnogi pacijenti ne prepoznaju ozbiljnost svog stanja i odlažu posetu lekaru, verujući da su informacije sa interneta dovoljne.
Ona se osvrnula na lične primere iz svoje prakse, gde su pacijenti umesto da potraže pomoć, tražili informacije na internetu i doživeli veliki stres i pogoršanje stanja. U jednom slučaju, pacijent je bio uveravan da ima ozbiljno oboljenje nakon što je pretraživanjem interneta saznao o pneumotoraksu, iako je zapravo imao početni emfizem pluća.
Veštačka inteligencija takođe postaje sve prisutnija u ovoj sferi, jer mladi ljudi često koriste alate poput ChatGPT-a za brzo dobijanje informacija o simptomima. Međutim, doktorka upozorava da ni veštačka inteligencija ne može zameniti klinički pregled i stručnu procenu, jer ne uzima u obzir celokupno zdravstveno stanje pacijenta.
Uzimanje antibiotika na svoju ruku takođe predstavlja ozbiljan problem. Mnogi ljudi strahuju od posete lekaru i odlučuju se za samolečenje, što može dovesti do stvaranja rezistentnih bakterija i slabijeg imuniteta. Doktorka Obradović naglašava da je važno obratiti se lekaru, jer nepravilno korišćenje antibiotika može imati fatalne posledice.
Iako svest o opasnostima samolečenja raste, još uvek ima onih koji se plaše posete lekaru i odlažu neophodne preglede. Doktorka Obradović zaključuje da je ključno da ljudi razumeju ozbiljnost medicinskih problema i ne oslanjaju se na informacije sa interneta, već potraže stručnu pomoć kada je to potrebno. U suprotnom, mogu se suočiti sa ozbiljnim posledicama po svoje zdravlje, pa čak i život.
