Ovaj rast inflacije, koji je usledio nakon aprila kada je iznosila 3,8 odsto, pretežno je uzrokovan povećanjem cena energenata, što je direktna posledica sukoba koji SAD i Izrael vode protiv Irana. Sreda je označila treći uzastopni mesec rasta američkog indeksa potrošačkih cena (CPI), a domaćinstva osećaju sve veći pritisak zbog posledica ovog sukoba. Poslednji put je inflacija bila viša u aprilu 2023. godine, kada su SAD još uvek trpele posledice energetskog šoka izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu.
Ukupni računi za energiju, koji uključuju troškove gasa i struje, porasli su u maju gotovo za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. Benzin je najviše doprineo ovom rastu, a prema podacima automobilskog kluba AAA, prosečna cena galona običnog benzina u SAD trenutno iznosi 4,15 dolara. Ova cena je drastično porasla u poređenju sa 2,98 dolara koliko je iznosila 28. februara, kada je predsednik Tramp započeo napade na Iran.
Iran je, kao odgovor na vojne akcije, praktično zatvorio Hormuški moreuz, ključni pomorski pravac kroz koji se prevozi oko petine svetske nafte i gasa. Pored toga, BLS (Bureau of Labor Statistics) ukazuje na rastuće troškove avionskih karata, lične i zdravstvene nege, rekreacije i komunikacija, što dodatno otežava život američkim građanima.
Predsednik Tramp, govoreći iz Bele kuće, iznenadio je javnost izjavom da „stvarno voli inflaciju“. On je tvrdio da su američke snage tokom noćnih operacija uklonile desetine brodova sa milionima barela nafte iz Irana, što je doprinelo blagom padu cena nafte. Ipak, globalna referentna cena nafte, Brent, i dalje je znatno viša od predratnih nivoa. Tramp je izrazio uverenje da će inflacija „pasti kao kamen“ čim se rat sa Iranom završi, naglašavajući da će se cene nafte vratiti na ranije nivoe.
Rast cena predstavlja ozbiljan politički izazov za Trampa i republikance uoči kongresnih izbora u novembru. Američki birači mogli bi izaći na birališta pod pritiskom znatno viših troškova života, što se kosi sa Trampovim obećanjima iz kampanje 2024. godine, kada je naglasio smanjenje inflacije kao ključ svog programa.
Tramp je ranije izjavio da „ni najmanje“ ne razmišlja o troškovima života građana, ističući da je najvažnije sprečiti Iran da dođe do nuklearnog oružja. Dodatnu zabrinutost povlače procene ekonomista koji upozoravaju da bi, čak i u slučaju brzog okončanja rata, moglo proći do 2027. godine pre nego što se uspostavi normalan protok robe kroz Hormuški moreuz. Ova situacija ukazuje na to koliko su ekonomski i politički aspekti međusobno povezani i kako globalni sukobi direktno utiču na svakodnevni život građana.
U svetlu ovih faktora, inflacija i rast cena energenata postavljaju ozbiljna pitanja o budućnosti američke ekonomije i stabilnosti životnog standarda. Dok Tramp pokušava da umiri javnost, suočava se s izazovom da sve više nezadovoljnih birača može uticati na ishod predstojećih izbora. U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije u Iranu i njegovu potencijalnu povezanost s ekonomskim trendovima u SAD-u, jer bi to moglo imati dugoročne posledice na političku scenu i ekonomski oporavak.
