Pregovori o minimalnoj ceni rada u Srbiji za 2021. godinu počinju danas, a završetak je zakazan do 15. septembra, u skladu sa zakonskim obavezama. Ovi pregovori dolaze u trenutku kada se država suočava sa brojnim izazovima, uključujući posledice pandemije COVID-19. Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da cilj Srbije do 2025. godine jeste dostizanje prosečne plate od 900 evra i penzije od 440 evra, uz naglasak na očuvanje radnih mesta i stvaranje boljih uslova za rad.
Đorđević je istakao da postoji dobra saradnja sa sindikatima i poslodavcima, koji su svesni trenutne situacije u zemlji. Očekuje se da će mere koje budu dogovorene doprineti ispunjavanju ciljeva programa „Srbija 2025“, koji su dobili podršku i od sindikata i od poslodavaca. Iako se nadaju da će minimalna plata biti viša od predviđene, Đorđević je ukazao da je postavljena minimalna lestvica koja se mora ispuniti.
Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković smatra da je dogovor moguć, ali je naglasio da bi sindikati mogli da odlože zahtev da minimalna plata ne bude manja od 300 evra na još jednu godinu. Sindikati već duže vreme traže da minimalna plata dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara. Stojiljković je upozorio da trenutna pandemija može dovesti do recesije i smanjenja društvenog proizvoda, što dodatno komplikuje pregovore.
Zanimljivo je da se pregovori odvijaju u situaciji kada Srbija ima tehničku vladu koja je na kraju svog mandata, što može otežati donošenje odluka. Stojiljković je istakao da bi dostizanje minimalne potrošačke korpe značilo povećanje minimalne plate za oko 25 procenata. On vidi prostor za kompromis u smanjenju minimalne pregovaračke karte, što bi moglo omogućiti postizanje dogovora.
U slučaju da ne dođe do saglasnosti između poslodavaca i sindikata, zakon omogućava vladi da donese odluku o minimalnoj zaradi. Međutim, Stojiljković naglašava da ne postoji izvesnost da će nova vlada biti formirana pre 15. septembra, što povećava odgovornost svih strana u pregovorima.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik UPS-a, predložio je da se privremeno „zamrzne“ minimalna plata dok ne bude formirana nova vlada ili da se odluka o povećanju minimalca odloži do kraja godine. Tako bi se moglo proceniti kako će se razvijati privreda u ovoj godini. On je najavio da će u petak biti održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta, gde će predstavnici sindikata i poslodavaca izneti svoje stavove o minimalnoj ceni rada.
Vlada je prethodne godine povećala minimalnu platu sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara, ali je sada potrebno doneti nove odluke u svetlu trenutnih ekonomskih izazova. Povećanje minimalca može imati značajan uticaj na životni standard radnika, ali i na poslovanje firmi, što je dodatni razlog za pažljivo razmatranje svih aspekata pregovora.
Osim toga, u Srbiji se beleži povećanje broja oglasa za posao, što može ukazivati na oporavak tržišta rada. Potražnja za određenim zanimanjima raste, dok su neka zanimanja postala manje tražena zbog pandemije. U ovom kontekstu, program „Moja prva plata“ predstavlja važan korak ka zapošljavanju mladih i omogućava im da steknu radno iskustvo, ali i poslodavcima da pronađu kvalitetnu radnu snagu.
U zaključku, trenutni pregovori o minimalnoj ceni rada u Srbiji su od ključnog značaja za budućnost radnika i privrede. Iako postoje izazovi, postoji i potencijal za postizanje dogovora koji bi mogao doprineti ekonomskom razvoju i unapređenju životnog standarda građana.
