Proces osposobljavanja vozača u Srbiji obuhvata teorijsku i praktičnu obuku, a novim pravilima iz EU, minimalna starosna granica za vozačke kategorije C, C+E i D smanjuje se na 18 godina. Ove promene omogućavaju vozačima sa B dozvolom da steknu dodatne veštine potrebne za upravljanje težim vozilima, uključujući kombinacije sa prikolicama, bez potrebe za prelaskom na skuplju C1 kategoriju.
U razgovoru za Euronews Srbija, Ivica Kuzmanov iz Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da su mere koje je Evropski parlament usvojio 21. oktobra usmerene na povećanje bezbednosti na putevima EU, gde godišnje pogine oko 20.000 ljudi, kao i na rešavanje problema nedostatka profesionalnih vozača, koji je prisutan ne samo u EU, već i u Srbiji. Prema njegovim rečima, ciljevi su usmereni ka omogućavanju da profesionalni vozači upravljaju vozilima bez sticanja sertifikata o profesionalnoj kompetentnosti i smanjenju minimalne starosne granice za određene kategorije vozačkih dozvola.
U Srbiji već funkcioniše sistem za profesionalne vozače koji je uveden pre dve godine. Osobe starije od 18 godina, čak i sa probnom dozvolom, mogu da upišu C kategoriju, dok se D kategorija može upisivati nakon navršenih 21 godine, pod uslovom sticanja sertifikata o profesionalnoj kompetentnosti. Kuzmanov je naglasio da se teorijska i praktična obuka sprovodi već 13 godina i da su kandidati obavezni da polažu ispite.
U vezi sa novim pravilima, Kuzmanov je objasnio da upravljanje teretnim vozilima do 4.250 kg spada u C1 kategoriju, koja zahteva posedovanje sertifikata. On smatra da je sedam časova teorijske i sedam časova praktične obuke dovoljno za nadogradnju postojećih veština vozača. Praktični deo obuke obuhvata unapređenje tehnika upravljanja, upoznavanje sa procedurama utovara i istovara, kao i rukovanje dokumentacijom.
Kuzmanov je naglasio da je problem nedostatka vozača kompleksan. Iako očekuje da će novi propisi pomoći u reševanju nedostatka vozača lakih dostavnih vozila, ne veruje da će to u potpunosti rešiti problem kod teretnih vozila. Prema njegovim rečima, između 20.000 i 25.000 srpskih vozača radi u zemljama EU, dok im isti broj nedostaje u Srbiji, što postavlja pitanje zašto su otišli iz zemlje umesto da ostanu ovde.
Osposobljavanje vozača u Srbiji uključuje teorijsku obuku koju realizuju predavači, praktičnu obuku koju vode instruktori vožnje, kao i vozački ispit koji sprovode ispitivači. Sve tri profesije moraju posedovati odgovarajuće licence, a proces licenciranja je delegiran Agenciji za bezbednost saobraćaja. Kuzmanov je istakao da se proces licenciranja sprovodi od 2013. godine, a da su predavači i ispitivači nakon sticanja licence stekli visok nivo znanja i veština. Međutim, naglasio je potrebu za promenom u sistemu sticanja licenci za instruktore vožnje, koji su ključni za obuku vozača.
Na kraju, Kuzmanov je izrazio sumnju da će novi propisi u potpunosti rešiti problem nedostatka vozača, te je naglasio potrebu za konkretnijim merama kako bi se situacija poboljšala. Obuka vozača u Srbiji nastavlja da se razvija, a novi standardi i mere imaju potencijal da unaprede bezbednost saobraćaja i obezbede kvalitetno obrazovanje vozača.
