Mađarski premijer Viktor Orban je nedavno kritikovao dešavanja u Briselu tokom Samita EU-Zapadni Balkan, koji je održan u sredu. On je na svom Fejsbuk nalogu izrazio mišljenje da je dobro što predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije učestvovao u ovom skupu, opisujući ga kao „predstavu“. Orban je istakao da je priprema samita pokazala neozbiljnost Brisela u vezi sa pitanjem pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
U svom izlaganju, Orban je skrenuo pažnju na to da su srpski građani, koji su kandidati za članstvo u EU od 2012. godine, više od četiri godine bili obmanjivani bez ikakvog napretka kada je reč o njihovom pristupanju. Prema njegovim rečima, Brisel se često poziva na probleme vladavine prava, dok se, u slučaju Ukrajine, slični problemi ne ističu.
Orban je naglasio da je sramota za Evropsku uniju i briselske birokrate što je većina država članica izostala sa sastanka. „Dobro je što predsednik Vučić nije učestvovao u ovoj predstavi“, rekao je Orban, dodajući da je očigledno da se odnosi između Brisela i Beograda ne razvijaju u pravcu koji bi bio koristan za Srbiju.
Pored toga, Orban je komentarisao i trenutna dešavanja u Briselu, gde se razgovaralo o finansiranju Ukrajine. On je izrazio nezadovoljstvo što Mađarska neće učestvovati u finansiranju rata, naglašavajući da će ostati u Briselu „dok god to bude potrebno“, iako je potrebno proći kroz nekoliko neprospavanih noći.
„Mađari neće učestvovati u finansiranju rata“, poručio je Orban, dodajući da je bolje ostati budan nego učestvovati u sukobima. Njegova izjava dolazi u trenutku kada lideri Evropske unije raspravljaju o konkretnim načinima finansiranja Ukrajine za period 2026-2027. godine.
Samit EU-Zapadni Balkan je održan u kontekstu rastućih tenzija i potreba za stabilizacijom regiona, ali Orbanova kritika ukazuje na sve veće nezadovoljstvo nekih članica EU prema načinu na koji se upravlja procesom integracije Balkanskih zemalja. Sve to postavlja pitanja o budućnosti evropskih integracija i mogućim preprekama koje bi mogle da se jave u bliskoj budućnosti.
U ovom kontekstu, Orbanov stav može se posmatrati kao deo šireg trenda otpora prema briselskim politikama, koje mnogi lideri u regionu vide kao nepravedne i jednostrane. Njegova izjava takođe može uticati na dalji razvoj odnosa između Srbije i EU, posebno u svetlu nedavnih događaja i sve većih očekivanja od strane Srbije da će ubrzati svoj put ka članstvu.
Na kraju, situacija u Briselu i stavovi lidera kao što je Orban jasno pokazuju da su odnosi između EU i zemalja Zapadnog Balkana kompleksni i često opterećeni sumnjama i nesigurnostima. Kako će se situacija dalje razvijati ostaje da se vidi, ali je jasno da su izazovi pred Srbijom i drugim zemljama regiona značajni i zahtevaju pažljivo upravljanje i dijalog.
