Na svečanom obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije, prestižna nacionalna nagrada „Janko Šafarik“ dodeljena je dr Dobrili Begenišić, diplomiranom germanisti, doktoru filoloških nauka i bibliotekaru savetniku. Begenišićeva je zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije od 1996. godine i trenutno obavlja funkciju načelnika Odeljenja selektivne nabavke. Autor je brojnih stručnih i naučnih radova i aktivno učestvuje na naučnim i stručnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Njena ekspertiza obuhvata popunjavanje bibliotečkih kolekcija, edukaciju bibliotekara, standardizaciju bibliotečke terminologije i proučavanje nemačko-srpskih kulturnih veza.
U vreme brzih tehnoloških promena, bibliotekari se suočavaju sa izazovima balansiranja između tradicionalne uloge biblioteka kao čuvara kulturne baštine i rastuće potrebe za digitalnim uslugama. Kulturna baština danas uključuje ne samo štampanu građu, već i digitalne i elektronske sadržaje, što zahteva prilagođavanje u pristupu korisnicima. Begenišićeva ističe da je misija bibliotekara da obezbede pouzdan pristup svim tim sadržajima, uz praćenje razvoja tehnologija i novih korisničkih navika. Bibliotekari postaju posrednici u svetu informacija, pomažući korisnicima da se snalaze u moru dostupnih izvora i razvijaju digitalnu pismenost.
Jedna od dilema sa kojom se suočavaju bibliotekari je i kako održati biblioteku kao prostor susreta, učenja i dijaloga u eri kada se mnoge aktivnosti premeštaju u virtuelno okruženje. Iskustvo pokazuje da su biblioteke pokazale otpornost i prilagodljivost, pa su često postale mesta okupljanja i razmene ideja.
Zaostavština Janka Šafarika, po kojoj je nagrada nazvana, i dalje se doživljava kao važan deo kulturne tradicije. Šafarik je bio ključna figura koja je povezivala nauku, kulturu i bibliotekarstvo, razumevajući značaj prikupljanja i očuvanja pisane baštine. Njegovo ime simbolizuje posvećenost znanju i istraživanju, a njegov rad postavio je temelje modernih kulturnih institucija u Srbiji.
U savremenom društvu, važno je preispitati i unaprediti odnos prema korisnicima biblioteka, uključujući i knjigoljupce. Ljubav prema knjizi ostaje srž bibliotečkog rada, ali načini čitanja se menjaju. Neki čitatelji preferiraju štampane knjige, dok drugi koriste elektronske ili slušaju audio-knjige. Biblioteke treba da budu otvorene i pristupačne svima, prepoznajući različite čitalačke navike i interese korisnika.
Što se tiče potražnje u bibliotekama, opšti trendovi pokazuju da korisnici najčešće traže savremenu beletristiku, popularnu psihologiju i knjige koje se bave aktuelnim društvenim temama. Posebno je značajno kada čitatelji dolaze po preporuke, jer tada biblioteka postaje mesto za razgovor o čitanju i otkrivanje novih dela.
Pojava veštačke inteligencije donosi nova pitanja i izazove za one koji se bave knjigom. Iako sistemi veštačke inteligencije mogu generisati tekstove, oni ne mogu zameniti dubinu emocija i autentičnost ljudskog stvaralaštva. Begenišićeva veruje da veštačka inteligencija može biti koristan alat u nekim aspektima bibliotečkog rada, ali ne može zameniti ljudsku kreativnost.
U budućnosti, Begenišićeva i njen tim planiraju da se fokusiraju na kompletiranje nacionalnog fonda, posebno na sistematsku nabavku publikacija vezanih za Srbiju, njenu kulturu, istoriju i jezik. Posebna pažnja biće posvećena restituciji izgubljenih ili uništenih publikacija, kako bi se obezbedile za nacionalnu biblioteku ili digitalizovale za širu javnost.
Na kraju, Begenišićeva naglašava važnost biblioteka kao mesta koja neguju čitanje, kritičko mišljenje i susret s književnim delima, ukazujući na odgovornost bibliotekara u savremenom društvu.
