Iako je na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 28. decembra, pokret Samoopredeljenje, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, osvojio većinu sa 47 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova, analitičari upozoravaju da je pred njim još jedan izazov – izbor novog predsednika Kosova. Premijer u tehničkom mandatu Kurti nije isključio mogućnost održavanja trećih po redu vanrednih parlamentarnih izbora od februara prethodne godine, ukoliko neuspešni predsednički izbori ne budu okončani do 4. marta, kada ističe mandat aktuelne predsednice Vjose Osmani.
Kako ističu politički analitičari, tokom januara i početkom februara mogla bi da se formira Kurtijeva „vlada tri“ i usvoji budžet, ali će se zatim na dnevni red staviti pitanje izbora predsednika. Opozicija bi mogla da uskrati kvorum, što bi dovelo do pada vlade. Prema važećim pravilima, ukoliko do 4. marta ne bude izabran predsednik, Skupština će se raspuštati, pa je neophodno da se do tog roka konstituiše parlament i usvoji budžet.
Zvanični rezultati glasanja sa izbora 28. decembra biće objavljeni 21. januara, zbog mogućih žalbi političkih stranaka. Prebrojavanje glasova završeno je proteklog petka, a prema preliminarnim rezultatima, pokret Samoopredeljenje osvojio je 57 mandata, dok je Demokratska partija Kosova na drugom mestu sa 22 mandata. Demokratski savez Kosova ima 15 poslanika, Srpska lista devet, dok stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića ima jedno mesto.
Prema rečima politikologa Ognjena Gogića, izbor predsednika se vrši u tri kruga, pri čemu je za prva dva kruga potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova. Ako do izbora ne dođe u prva dva kruga, u trećem krugu se predsednik bira prostom većinom, ali ukoliko ne bude kvoruma, glasanje se ne može održati. Gogić naglašava da bi, ukoliko opozicija i poslanici Srpske liste ne uđu u salu, izbor predsednika bio nemoguć, a to se može ponavljati do isteka mandata Vjose Osmani. Takođe, nije sigurno da će Osmani ponovo biti kandidat i da li će imati podršku Kurtija, uprkos tome što joj on duguje uslugu zbog održavanja izbora 28. decembra, kada su Albanci iz dijaspore dolazili na Kosovo.
U međuvremenu, tzv. Osnovni sud u Prištini produžio je pritvor Fatmiru Šeholiju, političkom analitičaru i osnivaču Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, osumnjičenom za špijunažu u korist Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Pritvor mu je produžen na još dva meseca, a uhapšen je 9. oktobra prošle godine. Sumnja se da je od pripadnika BIA u Severnoj Mitrovici primio materijale koji su mogli kompromitovati zvaničnike Ministarstva za zajednice i povratak.
Analitičari smatraju da Kurti neće praviti ustupke opoziciji u pogledu predlaganja novog kandidata za predsednika i da će najverovatnije ponovo predložiti Osmanijevu. U tom slučaju, ključno pitanje ostaje šta će učiniti međunarodni faktor ukoliko do izbora ne dođe u predviđenom roku, s obzirom na to da su u protekloj godini održani izbori tri puta – dva puta parlamentarni i jednom lokalni.
U svom nedavnom obraćanju, Kurti je naveo da će obezbeđivanje potrebnih 80 poslanika za izbore predsednika predstavljati značajan izazov. Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu na Kosovu i može izazvati nove turbulencije u već nestabilnom okruženju. Ukoliko dođe do raspada Skupštine, to bi moglo imati dalekosežne posledice po političku stabilnost regiona.
