Berači „crvenog zlata“ u Srbiji suočavaju se sa izazovima prilikom traženja radne snage za berbu malina. Mnogi malinari su izrazili zabrinutost da će im rod ostati neobran zbog nedostatka berača, uprkos velikim dnevnicama koje nude. Prema informacijama, berači bi mogli da zarade do 90.000 dinara u mesec dana, uz dnevnice koje se kreću između 2.500 i 3.500 dinara.
Milovan Nikolić iz Sirdije kod Osečine ukazuje na problem nedostatka radne snage. On se muči da obezbedi dovoljno berača, čak i kada nudi smeštaj i obroke. „Od mladih, to je retkost da neko želi da radi,“ kaže Nikolić, dodajući da su pre ostali samo vitalni penzioneri ili se mora osloniti na komšije. U njegovom kraju, nekada su dolazili berači iz drugih delova Srbije, ali sada se to ne dešava.
Sličnu situaciju doživljava i Stojadin Božić iz Varde kod Kosjerića, koji takođe traži berače. Spreman je da plati 60 dinara po kilogramu maline, uz obezbeđene obroke i smeštaj. On napominje da je cena maline na tržištu u porastu, pa bi mogao povećati dnevnicu ako otkupljivači ponude više. Međutim, on ističe da je problem u tome što mladi ne žele da rade duže od nekoliko sati, dok je branje malina fizički zahtevan posao koji zahteva rad od svitanja do sumraka.
Deficit berača nije nov problem u sektoru malinarstva. Mnogi malinari se pitaju da li bi rešenje mogla biti specijalizovana agencija koja bi angažovala nezaposlene žene ili druge osobe za obavljanje administrativnih poslova i organizaciju rada. S obzirom na trenutne okolnosti, malinari se suočavaju sa izazovima da pronađu radnu snagu, a to može značajno uticati na njihov prihod.
U poslednje vreme, oglasi za berače su preplavili internet i društvene mreže. Mnogi poslodavci nude odlične uslove, kao što su smeštaj, hrana i redovne pauze, nadajući se da će privući radnike. Ipak, čini se da to nije dovoljno da privuče mlade ljude koji su spremni da rade.
U Srbiji, rad na poljoprivredi, posebno u berbi malina, postaje sve teži zadatak zbog starenja radne snage i nedostatka interesa kod mladih. Ovo može imati dugoročne posledice na poljoprivredu i ekonomiju zemlje, posebno u regionima gde je malinarstvo ključna industrija.
S obzirom na sve navedeno, malinari se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u narednim godinama. Potrebno je razmisliti o novim pristupima i rešenjima kako bi se obezbedila potrebna radna snaga i osiguralo da rod maline ne ostane neobran. U međuvremenu, važno je da se nastavi sa radom na privlačenju radnika i stvaranju uslova koji će motivisati mlade da se uključe u ovu granu poljoprivrede.
U zaključku, malinarstvo u Srbiji se suočava sa problemima koji zahtevaju hitna rešenja. Sa višim platama i boljim uslovima rada, moguće je privući radnike, ali se čini da je potrebno više od toga kako bi se osiguralo da ova industrija ostane održiva i profitabilna. S obzirom na sve izazove, malinari će morati da preispitaju svoje strategije i potraže nove načine za privlačenje radne snage kako bi obezbedili uspešnu berbu i prosperitet u budućnosti.
