Sezona rezidbe u voćnjacima širom Srbije označava početak intenzivnog rada, uprkos hladnim zimskim danima. Dok većina ljudi zimu doživljava kao period odmora, voćari i radnici se pripremaju za jedan od najvažnijih poslova u poljoprivredi. Rezidba je ključna mera koja direktno utiče na rodnost voćaka, a stručnjaci ističu da je nedostatak radne snage jedan od najvećih problema s kojima se suočava ovaj sektor.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji, naglašava važnost pravilne rezidbe, posebno nakon što je 2025. godina bila slaba po pitanju rodnosti. „Sve voćne sorte su se dobro pripremile za rod za 2026. godinu“, kaže Keserović. U tom kontekstu, stručnjaci upozoravaju na sve veću potrebu za kvalifikovanim radnicima, budući da se dnevnice kreću između 60 i 80 evra, a ponekad dostižu i 100 evra po danu.
Nedostatak radne snage postaje sve očigledniji, a neki voćari su čak morali da obavljaju rezidbu tokom faze cvetanja, što nije idealno. „Bolje je obaviti rezidbu u cvetanju nego ne obaviti je uopšte“, dodaje Keserović. Prema njegovim rečima, potrebno je više vremena da bi se naučila tehnika rezidbe, a poslednjih godina postoje pokušaji da se ovaj proces mehanizuje.
Sezonski posao rezidbe obavlja se pretežno tokom zime, od januara do marta, a povremeno i u letnjim mesecima, od juna do avgusta. Oglasi za posao često se objavljuju na društvenim mrežama, kao što je Fejsbuk, ali i u okviru poljoprivrednih zadruga. Prednost ovog posla leži u brzoj zaradi i relativno lakom pronalaženju posla, dok su mane fizička iscrpljenost i zavisnost od vremenskih uslova.
Učenje tehnike rezidbe zahteva vreme i iskustvo. Najbrži način da se usvoji ova veština je rad sa iskusnim rezačem, što može trajati najmanje dve nedelje. Svaka voćka zahteva poseban pristup, pa se tehnike rezidbe razlikuju. Osnovna oprema koja je potrebna uključuje makaze i testerice, pri čemu se cene profesionalnih alata kreću do 150 evra. U poslednje vreme, pneumatske makaze postaju sve popularnije zbog svoje efikasnosti.
Međutim, rad u voćnjaku često zavisi od vremenskih uslova. Niske temperature i padavine mogu značajno otežati ili čak onemogućiti rad. Keserović podseća da su jaki mrazevi neprikladni za obavljanje rezidbe, što dodatno komplikuje situaciju za voćare.
Na jugu Srbije, posebno u Aleksandrovcu i Kruševcu, nalaze se mnogi profesionalni rezači koji su postali traženi radnici u ovom sektoru. Ovi radnici često dolaze u Vojvodinu u grupama od šest do osam ljudi i ostaju nekoliko meseci, kako bi obezbedili potrebnu radnu snagu za voćnjake.
Uzimajući u obzir sve ove izazove, postoji potreba za edukacijom i obukom novih radnika. Keserović predlaže organizaciju kurseva za rezidbu, gde bi polaznici mogli steći sertifikate za rad s različitim vrstama voća. Time bi se ne samo poboljšala efikasnost u obavljanju rezidbe, već bi se i unapredila kvaliteta voćarskih proizvoda.
Sezona rezidbe je, dakle, period velike odgovornosti i izazova, ali i prilika za zaradu. Dok se voćari bore sa problemima poput nedostatka radne snage i vremenskih uslova, važnost obuke i stručnosti postaje sve očiglednija. U svetlu ovih činjenica, budućnost voćarstva u Srbiji zavisi od sposobnosti da se reše ovi problemi i osigura stabilnost u proizvodnji.
