Ministar spoljnih poslova Marko Đurić istakao je na sednici Saveta bezbednosti UN da prisustvo UNMIK-a predstavlja ključnu garanciju mira i zaštite ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da se ne sme smanjivati uloga ove misije, već je potrebno ojačati je. Đurić je naglasio da Srbija ne predstavlja problem, već rešenje koje doprinosi stabilnosti u regionu. Zahvalio je generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku Peteru Dueu na njihovom angažmanu u sprovođenju mandata UNMIK-a, koji se temelji na Rezoluciji 1244.
Đurić je posebno ukazao na to da se u trenutku kada se poziva na smanjenje budžeta UNMIK-a, jasno mora poslati poruka o potrebi jačanja prisustva ove misije. Prema njegovim rečima, trenutna situacija na terenu zahteva jači mandat UNMIK-a jer njegov rad nije u potpunosti sproveden, što direktno utiče na svakodnevni život i prava ljudi u regionu. On je naglasio da svaka diskusija o budućnosti UNMIK-a mora biti zasnovana na realnim činjenicama, a ne pretpostavkama.
Đurić je ukazao na porast globalne neizvesnosti i važnost da Savet bezbednosti ostane utemeljen na činjenicama i pravu. UNMIK ima stabilizujuću ulogu koja je od suštinske važnosti za obezbeđivanje nepristrasnog nadzora, posebno u svetlu jednostranih akcija koje mogu narušiti krhku ravnotežu u regionu. On je istakao da se obraća kao glas onih koji svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti na Kosovu.
Ministar spoljnih poslova upozorio je na sistematsku marginalizaciju Srba na Kosovu i Metohiji, ukazujući na to da njihov identitet postaje razlog za život u strahu. Izveštaj UNMIK-a ne pominje tihi egzodus Srba, koji se, prema Đuriću, procenjuje na oko 20% srpskog stanovništva koje je napustilo Kosovo zbog pritisaka. Ove okolnosti, kako je naglasio, nisu izolovani incidenti, već deo duboko zabrinjavajućeg obrasca koji može dovesti do ozbiljnih posledica po stabilnost regiona.
Đurić je istakao da su mnogi incidenti, poput proizvoljnih hapšenja i napada na imovinu, deo sistemskog pritiska koji se ne može ignorisati. Ujedinjene nacije, prema njegovim rečima, imaju odgovornost da se bore protiv ovih nepravdi i da obezbede zaštitu ljudskih prava. On je naglasio da se situacija na Kosovu ne može posmatrati samo kao regionalni problem, već kao pitanje koje se tiče međunarodnih normi i odgovornosti u sprečavanju nestabilnosti.
Na sednici je novoimenovani šef misije UNMIK-a, Peter Due, prvi put predstavio izveštaj o radu misije. Đurić je ukazao na to da se situacija na terenu pogoršava, a umesto napretka, sve više se suočavamo sa pritiscima na srpske zajednice. U 2025. godini zabeležen je 137 etnički motivisanih incidenata, a hapšenja i napadi se nastavljaju i u 2026. godini. Ove okolnosti, kako je naveo, stvaraju klimu nesigurnosti i nepoverenja među Srbima na Kosovu.
Ministar je istakao da su ekonomska ograničenja, poput zabrane korišćenja srpskog dinara, dodatno pogoršala situaciju i otežala svakodnevni život Srba. On je naglasio da su Srbi suočeni sa brojnim izazovima, uključujući poteškoće u pristupu zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, što dodatno doprinosi njihovoj marginalizaciji.
Đurić je zaključio da se mora raditi na jačanju mehanizama zaštite manjina i očuvanju ljudskih prava, dok istovremeno međunarodna zajednica mora shvatiti ozbiljnost situacije na terenu. Samo zajedničkim naporima može se obezbediti stabilnost i trajni mir na Kosovu i Metohiji.
