Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izrazio je zabrinutost zbog nedavnog ponašanja austrijske ministarke za evropske i spoljne poslove Beate Majnl-Rajzinger. Njena izjava na skupu u Beču, koja je usledila dan nakon njenog srdačnog dočeka u Beogradu, smatrana je direktnim mešanjem u unutrašnje političke odnose Srbije. Đurić je istakao da su na tom skupu izneseni stavovi koji se tiču unutrašnjih pitanja Srbije, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost.
Ministar je naglasio da je ovakvo ponašanje u suprotnosti sa diplomatskim principima. U saopštenju je rekao da se, umesto da se podrži dijalog i saradnja, stvorila situacija koja dodatno komplikuje već složene političke odnose u zemlji. „Ovakvo pojavljivanje, u neskladu sa duhom tradicionalnog prijateljstva između naših zemalja, izaziva veliku zabrinutost“, rekao je Đurić.
On je takođe ukazao na to da su Majnl-Rajzingerove reči na događaju organizovanom od strane aktera koji se protive institucionalnom dijalogu i koji koriste nedemokratska sredstva, posebno nakon incidenta u kojem je jedan dekan fakulteta prebijen od strane blokadera koje je podržala, dodatno otežali situaciju. Đurić je smatrao da je njeno obraćanje „neprimereno uključivanje u složena unutrašnja pitanja u našoj zemlji“.
Ministar je poručio da bi podrška vladavini prava trebala da se iznosi u kontekstu dijaloga sa institucijama Republike Srbije, a ne kao podrška jednoj političkoj opciji. „Bilo bi konstruktivnije da se ovakve poruke izraze u duhu partnerskih odnosa i da se ohrabruje inkluzivni demokratski proces“, naglasio je.
Đurić je takođe izrazio žaljenje zbog toga što je važna prilika za razgovor tokom zvanične posete Beogradu zasenčena njenim kasnijim javnim nastupom. Smatra da je ton koji je Majnl-Rajzinger imala u Beogradu bio značajno drugačiji od onog u Beču, što dodatno komplikuje odnose između Srbije i Austrije.
Majnl-Rajzinger je, s druge strane, na skupu u Beču izrazila solidarnost sa studentima u blokadi koji su se okupili kako bi trčali maraton do Brisela. Pomenula je da Evropska unija želi isto što i studenti, naglašavajući potrebu za dijalogom i razumevanjem.
Ova situacija ukazuje na sve veću napetost u odnosima Srbije i nekih evropskih zemalja, gde se često postavlja pitanje granica između diplomatskog angažmana i mešanja u unutrašnje poslove. Đurićevo upozorenje o potrebi za očuvanjem diplomatskih principa i konstruktivnog dijaloga može biti ključ za prevazilaženje ovih izazova.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je Srbija na putu ka evropskim integracijama, ali istovremeno se suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima. Održavanje stabilnosti i jedinstva unutar zemlje, kao i izgradnja odnosa sa spoljnim partnerima, predstavlja suštinski izazov za srpsku vladu.
S obzirom na to da su odnosi između država često kompleksni i višeslojni, jasno je da će Srbija morati da pronađe balans između očuvanja svojih unutrašnjih interesa i ispunjavanja očekivanja svojih međunarodnih partnera. U tom smislu, dijalog i razumevanje postaju ključni alati za izgradnju stabilne budućnosti kako unutar Srbije, tako i u njenim odnosima sa zemljama EU.
U zaključku, trenutna situacija između Srbije i Austrije osvetljava potrebu za transparentnim i otvorenim dijalogom koji bi mogao pomoći u rešavanju nesuglasica i jačanju međusobnog poverenja. Samo kroz konstruktivnu komunikaciju i razumevanje sopstvenih interesa, Srbija može napredovati ka svojim ciljevima i očuvati stabilnost u regionu.
