Iako je Mont Everest najviši vrh na svetu, K2 izaziva najveće strahopoštovanje među alpinistima. Ovaj vrh, smešten na granici između Kine i Pakistana, visok je 8.611 metara, što ga čini drugim po visini na planeti, nižim od Everesta za samo 237 metara. Dok je Everest postao simbol prestiža i luksuznog planinarenja, K2 ostaje sinonim za pravu divljinu. Opasniji, suroviji i tehnički zahtevniji, K2 nosi nadimak „Divlja planina“, koji mu je dodelio američki alpinista Džordž Bel 1953. godine nakon što je jedva preživeo svoj pokušaj uspona.
K2 se nalazi u planinskom lancu Karakorum i prepoznatljiv je po svom savršeno simetričnom piramidalnom obliku, koji se izdiže iznad okolnih vrhova, prekriven snegom i večitim ledom. Razlikuje se od Everesta ne samo po izgledu i položaju (K2 se nalazi znatno severnije, što rezultira oštrijom klimom), već i po svom karakteru. Everest je postao turistička atrakcija dostupna onima koji mogu da plate, dok K2 ne prašta neiskustvo. Na K2 nema konopaca, merdevina, uređenih kampova ni helikopterske pomoći, samo gola stena, led i opasnost. Svaki korak zahteva izuzetnu fizičku spremu, tehničko znanje i hrabrost.
Prosečan nagib na K2 iznosi oko 45 stepeni, dok na nekim mestima dostiže i 60 stepeni. Lavine, odroni i oluje su česti i smrtonosni, temperature mogu pasti do -40 stepeni, a vetrovi dostižu brzine uragana.
K2 je svoje ime dobila 1856. godine kada je britanski oficir Tomas Džordž Montgomeri označio dva istaknuta vrha u lancu Karakorum oznakama K1 i K2. Iako se ponekad naziva i Mount Godwin-Austen po istraživaču Henriju Godvinu Ostenu, to ime nije zaživelo među planinarima. Na lokalnom jeziku, planina se zove Dapsang ili Čogori, što znači „Velika planina“.
Pre nekoliko godina, stopa smrtnosti na K2 bila je čak 25% — jedan od četiri planinara nije se vraćao. Danas je ta brojka smanjena na oko 13%, što je i dalje četiri puta više nego na Everestu. Jedina planina koja odnosi više života je Annapurna.
Prvi ozbiljni pokušaji penjanja na K2 zabeleženi su početkom 20. veka. Anglo-švajcarska ekspedicija iz 1902. godine provela je više od dva meseca na planini, ali nije uspela da pređe 6.525 metara. Nakon toga su sledile ekspedicije 1909., 1938., 1939. i 1953. godine, svaka bez uspeha. Tek 31. jula 1954. godine, italijanski alpinisti Lino Lacedeli i Akile Kompanjoni, članovi tima koji je predvodio Ardito Dezio, prvi su stigli na vrh. Sledeći uspešan uspon dogodio se tek 1977. godine, kada je japansko-pakistanski tim ponovio podvig.
Zimski uspon, koji se decenijama smatrao nemogućim, ostvarili su 2021. godine nepalski planinari, čime su dokazali da „Divlja planina“ može biti osvojena, ali nikada ukroćena. Ovaj istorijski trenutak dogodio se 16. januara 2021. godine, kada je tim od deset nepalskih alpinista, predvođen čuvenim Nirmalom Purjom, uspeo da osvoji vrh i time uđe u istoriju planinarstva.
Zbog svoje lepote i brutalnosti, K2 ima posebno mesto u srcima alpinista. Legendarni Rajnhold Mesner ga je opisao rečima: „Od svih visokih vrhova, K2 je najlepši. Kao da ga je sam umetnik oblikovao.” Ova izjava najbolje oslikava izazov koji K2 predstavlja, ali i divljenje koje izaziva među onima koji su spremni da se suoče s njegovim preprekama. K2 ostaje neuhvatljiv san za mnoge, ali i simbol hrabrosti i izdržljivosti alpinista širom sveta.
