Diplomatska aktivnost na Balkanu je pojačana poslednjih mesec dana, a stručnjaci smatraju da Evropska unija preduzima korake kako bi osigurala blisku saradnju sa Srbijom. U poslednjih mesec dana, Beograd je bio domaćin nekoliko visoko rangiranih zvaničnika, među kojima su šef diplomatije Nemačke Johan Vadeful, savetnik britanskog premijera Džonatan Pauel, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Domaći zvaničnici, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednicu Skupštine Anu Brnabić, takođe su imali značajne sastanke u Briselu i Parizu.
Ova diplomatska ofanziva dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa neizvesnom situacijom u vezi sa NIS-om i izveštajem Evropske komisije. Predstavnici EU, poput ambasadora Andreasa fon Bekerata, redovno su se sastajali sa srpskim vlastima, što ukazuje na važnost situacije. Dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka napominje da su posete različite u strukturi, ali imaju zajedničke uzroke. On ističe da se ubrzano odvijaju geopolitički događaji, poput rata u Ukrajini, i unutrašnji protesti u Srbiji, što zahteva brze diplomatske reakcije.
Cvetićanin naglašava da niko ne želi da Srbija „isklizne“ iz evropskih tokova i da su svi svesni njenog potencijala i uticaja u regionu. Prema njegovom mišljenju, ciljevi poseta su preventivni, kako bi se sprečili budući problemi u regionu. U tom smislu, analitičari ukazuju na to da je svrha poseta da se ohrabre i podstaknu reforme koje bi Srbiju vodile ka evropskom putu.
U okviru ove diplomatske aktivnosti, Vučić je imao sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, gde je razgovarano o evropskom putu Srbije i mogućnostima za napredak u narednoj godini. Bivši diplomata Branka Latinović ističe da su ovakve posete usmerene na podsticanje Srbije da preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost, posebno u kontekstu evropskih integracija.
Ana Brnabić, koja se nedavno sastala u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas, takođe je naglasila važnost ubrzanja evropskog puta Srbije. U tom kontekstu, Vučić se sastao sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom, gde je diskutovano o mogućnosti otvaranja Klastera 3 do kraja godine, što zavisi od članica EU.
U međuvremenu, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je izjavila da je 2025. godina ključna za proširenje EU, ali nije pominjala Srbiju, što dodatno naglašava neizvesnost u vezi sa napretkom Beograda ka članstvu. Bivši diplomata Srećko Đukić smatra da je poseta nemačkog šefa diplomatije bila prilika da se proceni trenutna politička situacija u Srbiji, naglašavajući da Evropska unija neće ispustiti Srbiju iz svojih ruku.
S obzirom na sve ove događaje, jasno je da diplomatski odnosi između Srbije i EU postaju sve intenzivniji. Srbija se nalazi na prekretnici, gde je potreban odlučan korak ka reformama i jačanju saradnje sa evropskim partnerima. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i unutrašnjih izazova, očigledno je da EU želi da zadrži Srbiju u svom orbiti, svesna njenog značaja za stabilnost i mir na Balkanu.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da Srbija mora da iskoristi ovaj trenutak kako bi ojačala svoje pozicije u pregovorima i nastavila sa reformama koje će je bliže povezati sa Evropskom unijom. Izazovi su veliki, ali sa aktivnim angažovanjem i podrškom međunarodnih partnera, postoji nada za napredak u procesu evropskih integracija.
