U najnovijoj epizodi emisije „Teška priča“, kolumnisti Euronews Srbija, Ivan Radovanović, Filip Rodić i Muharem Bazdulj, razgovarali su o prazniku koji se danas proslavlja, sa fokusom na to da li se slavi Sveti Trifun ili Sveti Valentin. Ova tema otvorila je diskusiju o ljubavi i njenim različitim aspektima, ali i o širem kontekstu društvenih i političkih pitanja.
Radovanović je na početku emisije postavio pitanje zašto Sveti Trifun nije toliko poznat kao Dan zaljubljenih u poređenju sa Svetim Valentinom. On je objasnio da je Sveti Trifun bio mladić koji je pomogao da se isteraju duhovi iz careve ćerke Gordijane, naglašavajući da je taj čin zahtevao ljubav i hrabrost. Povezivanje ovih svetaca sa temom ljubavi otvara vrata za dublje razmišljanje o značaju ljubavi u različitim kontekstima.
Tema se zatim prebacila na homoseksualnost i njen odnos prema politici. Kolumnisti su se pitali kojoj političkoj strani pripada homoseksualnost, da li levoj ili desnoj. Bazdulj je ukazao na razliku između homoseksualnosti kao seksualne prakse i ideologije koja je vezana za LGBT pokret. On je istakao da nova istraživanja sugeriraju da je seksualna orijentacija genetski određena, što ukazuje na to da se ne može posmatrati kao izbor.
Rodić je dodao da nema problema sa time što neko voli, ali da ima problema sa ideologijom koja stoji iza LGBT pokreta. Prema njegovim rečima, ta ideologija je vezana za identitetske politike, gde se identitet ljudi sve više definiše kroz njihovu seksualnu orijentaciju, umesto kroz njihove profesionalne ili lične karakteristike.
Diskusija se zatim preusmerila na medije, politiku i „spiskove“. Kolumnisti su se osvrnuli na dokumentarac „Vidimo se u čitulj“, iz kojeg potiče fraza „spisak postoji“. Ova fraza se povezuje sa savremenim političkim kontekstom i tvrdnjama o postojanju različitih lista ljudi od strane vlasti. Rodić je komentarisao medijsku scenu i način na koji se pokrivaju teme vezane za RTS, posebno u svetlu novog rukovodstva na čelu sa Manjom Grčić.
On je istakao da je zanimljivo kako neko ko je radio za različite režime, može biti na čelu RTS-a. Rodić je naveo da mu smeta što se u medijima umesto novinarstva sve više favorizuje odanost režimu i krupnom kapitalu. Ovaj stav otvara pitanje o nezavisnosti medija i etici novinarstva u savremenom društvu.
Osim toga, Rodić je pomenuo da se ime nove direktorke RTS-a nalazi na spisku nasilja koji su kreirali akademski plenum i IT blokada. Ovo je izazvalo dodatnu polemiku među kolumnistima o značenju „baze nasilja“. Oni su se pitali da li to znači spisak osoba koje su nasilne ili spisak onih koji bi mogli postati meta nasilja u budućnosti.
Kroz ovu emisiju, kolumnisti su se bavili važnim pitanjima koja se tiču društvenih normi, ljubavi, seksualne orijentacije, medijske etike i političke odgovornosti. Njihova razmišljanja ukazuju na složenost savremenih društvenih tema i potrebu za otvorenom diskusijom o pitanjima koja oblikuju našu svakodnevicu. Kroz analizu različitih perspektiva, oni pozivaju gledaoce da kritički razmišljaju o ovim pitanjima i da se angažuju u dijalogu koji može doprineti boljem razumevanju i toleranciji u društvu.
