Gotovina još uvek igra ulogu u svakodnevnom životu, ali njen značaj brzo opada. U evrozoni, građani sve više koriste kartice, mobilne telefone i aplikacije za plaćanje, dok fizički novac, poput novčanica i kovanica, postaje sve manje prisutan u transakcijama. Ova promjena predstavlja izazov za Evropsku centralnu banku (ECB), koja se suočava sa pitanjem kako očuvati javni novac u doba kada se sve više prelazi na bezgotovinsko plaćanje.
Rešenje koje ECB razmatra je digitalni evro, digitalna valuta centralne banke koja bi funkcionisala poput gotovine, ali u elektronskom obliku. Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a, izjavio je da je glavni razlog za uvođenje digitalnog evra očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu. On naglašava da fizička gotovina treba da bude dopunjena digitalnim ekvivalentom, a ne potpuno zamenjena. Gotovina je univerzalno prihvaćena, jednostavna za upotrebu i garantuje privatnost, dok većina digitalnih plaćanja prolazi kroz privatne kompanije koje naplaćuju provizije i prikupljaju podatke.
U poslednjih pet godina, udeo gotovine u plaćanjima u evro zoni opao je sa 68% na 40% po broju transakcija i sa 40% na 24% po vrednosti. Ukoliko ECB ne reaguje, tržište će se nastaviti oslanjati na privatne, često neevropske, sisteme za plaćanje, što može dovesti do gubitka monetarnog suvereniteta. Digitalni evro bi omogućio građanima da zadrže pristup javnom novcu i u digitalnom svetu, pružajući sigurno plaćanje čak i u kriznim situacijama, kao što su nestanci struje.
Građani će moći da pristupaju digitalnom evru preko digitalnog novčanika, verovatno putem svojih banaka ili javnih institucija. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna kako onlajn, tako i oflajn. Planira se i uvođenje ograničenja u iznosu koji pojedinac može držati, kako bi se sprečilo masovno povlačenje novca iz komercijalnih banaka. Privatnost korisnika biće posebno zaštićena, a ECB neće moći da prati pojedinačne transakcije ili lične podatke.
Trenutno se ECB nalazi u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine, nakon čega se očekuje donošenje političkih i pravnih odluka, a razvoj digitalnog evra bi mogao potrajati dodatne dve do tri godine. To znači da bi digitalni evro mogao biti dostupan građanima između 2027. i 2029. godine.
Iako se postavlja pitanje da li digitalne valute mogu ugroziti dominaciju američkog dolara, ECB naglašava da digitalni evro nije zamišljen kao geopolitičko oružje, već kao alat za maloprodajna plaćanja namenjen Evropljanima. Dolar i dalje dominira globalnim finansijama zahvaljujući poverenju i razgranatoj mreži, ali bi digitalni evro mogao ojačati unutrašnju otpornost evrozone i obezbediti budućnost jedinstvene valute.
