Pametna poljoprivreda više nije samo vizija budućnosti; ona je već prisutna na njivama širom Srbije. Tehnologije kao što su dronovi za nadgledanje useva, GPS sistemi u traktorima, senzori za analizu zemljišta i satelitsko praćenje parcela postaju deo svakodnevne proizvodnje hrane. Ova tema bila je u fokusu drugog dana programa u EU Paviljonu na Novosadskom sajmu, gde su stručnjaci, kompanije i naučnici pokazali kako digitalne tehnologije transformišu domaću poljoprivredu.
Na centralnom panelu pod nazivom „Razgovori koji znače“, okupili su se stručnjaci iz oblasti agronomije, mehanizacije i nauke kako bi raspravili o tome kako moderne tehnologije pomažu poljoprivrednicima da smanje troškove, povećaju prinose i efikasnije koriste resurse. Stručnjak za preciznu poljoprivredu, Lazar Turšijan, istakao je da današnja proizvodnja zahteva donošenje odluka zasnovanih na podacima i digitalnim alatima, umesto na procenama „od oka“. „Dronovi se sve više koriste za praćenje useva i tretiranje parcela, dok GPS sistemi postaju osnovni alat i za male i velike proizvođače“, dodao je Turšijan, naglašavajući važnost edukacije za širu primenu novih tehnologija.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov, ukazala je na dvostruku korist koju donosi pametna poljoprivreda: veću ekonomsku isplativost i manji uticaj na životnu sredinu. Navela je da mnoge zadruge već koriste GPS navigaciju, autopilote i sisteme za precizno doziranje repromaterijala, a zadrugama pripada ključna uloga u edukaciji i podršci proizvođačima, posebno starijim poljoprivrednicima.
Precizna poljoprivreda polako postaje standard, a ne luksuz rezervisan samo za velike proizvođače. Dejan Zorić iz kompanije Agrotech napomenuo je da su GPS sistemi danas mnogo dostupniji nego ranije, te da će uskoro biti standardna oprema na traktorima, poput klima-uređaja. Direktor Instituta BioSens, Vladimir Crnojević, dodao je da savremena poljoprivreda sve više prelazi na upravljanje zasnovano na podacima, modelima i veštačkoj inteligenciji, što farmerima donosi veću efikasnost i profitabilnost.
Posetioci su se posebno zainteresovali za inovativna rešenja predstavljena u okviru EU Paviljona, uključujući projekat „Einstein Agro“, koji razvija biorazgradive senzore i elektronske komponente napravljene od ostataka hrane. Takođe, predstavljene su pametne rukavice koje mogu da detektuju prisustvo pesticida u zemljištu pomoću elektrohemijskih senzora.
Sateliti i digitalne platforme takođe igraju značajnu ulogu u modernoj poljoprivredi. Posetioci su imali priliku da vide digitalne platforme za upravljanje gazdinstvima, poput softvera FarmBooker, koji omogućava praćenje troškova, prinosa i aktivnosti na parcelama uz pomoć satelitskih podataka. Stručnjaci su istakli da tehnologija ne zamenjuje iskustvo poljoprivrednika, već ga nadograđuje, omogućavajući bolje rezultate uz manje troškove.
Program je bio obogaćen edukativnim radionicama i predstavljanjem evropske gastronomije, a glavna poruka drugog dana EU Paviljona bila je jasna: budućnost poljoprivrede već je stigla i postaje sve digitalnija, održivija i preciznija. Pametna poljoprivreda ne samo da povećava efikasnost, već i doprinosi očuvanju životne sredine, čime se stvara održiviji sistem proizvodnje hrane. Sa sve većim brojem inovacija i tehnologija, srpski poljoprivrednici imaju priliku da unaprede svoje poslovanje i doprinesu globalnim ciljevima održivog razvoja.
S obzirom na sve veći značaj tehnologije u poljoprivredi, edukacija i podrška proizvođačima će biti ključni za uspeh i primenu pametnih rešenja u ovoj oblasti. Tako, srpska poljoprivreda može da se pripremi za izazove budućnosti i osigura održivu proizvodnju hrane za sve.
