R. S. apeluje na žene da ne trpe nasilje, već da odmah reaguju kako bi zaštitile sebe i druge. Napadač, identifikovan kao O. H., državljanin Avganistana, trenutno je u bekstvu. „Tri godine sam mu davala srce na dlanu, a on je pokušao da mi unakazi lice. Danas, dok gledam svoje rane, ne boli me toliko posekotina od noža, koliko saznanje da sam pored sebe imala zver koja je čekala trenutak da me ubije,“ izjavila je R. S. (23) iz Apatina, devojka koja je, srećom i hrabrošću, izvukla živu glavu iz krvavog pira koji se dogodio 23. januara na Voždovcu.
R. S. je verovala da poznaje O. H., sa kojim je, uz prekide, provela poslednje tri godine. Sve je bilo u redu dok nije primila poziv prijatelja u četiri ujutru. Taj običan poziv je pokrenuo lavinu besa kod O. H. „Počeo je da vrišti, da me naziva najpogrdnijim imenima. Odjednom, u ruci mu je blesnuo nož,“ priseća se R. S.
Ono što je usledilo podseća na scene iz filmova strave. Oštrica noža krenula je direktno prema njenom licu. „Osetila sam oštar rez na obrazu. Krv je šiknula istog trenutka. U tom mraku, dok sam pokušavala da shvatim šta se dešava, on nije stajao. Uspela sam nekako da ga odgurnem, ali on je nastavio da me seče po butinama,“ opisuje R. S. „Svaki zamah nožem bio je praćen uvredom. Borila sam se za goli život, bukvalno rukama i nogama.“
Iako je strah bio prisutan, inat i želja za životom bili su jači. R. S. je iskoristila trenutak O. H.-ove nepažnje i, polunaga i oblivena krvlju, istrčala je na ulicu. „Nisam znala gde trčim, samo sam želela da budem što dalje od tog stana. Srećom, naišao je taksi. Uletela sam u vozilo kao bez duše, ostavljajući tragove krvi na sedištu. Taksista me je odmah odvezao u Urgentni centar,“ kaže ona. Tamo je zatekla i policiju, kojoj je ispričala sve kako bi O. H. bio uhvaćen.
Policija je odmah raspisala potragu za O. H., ali on je i dalje u bekstvu. Na kraju svoje bolne ispovesti, R. S. je želela da uputi javni apel svim ženama koje se nalaze u sličnim situacijama. „Molim vas, ne plašite se! Nemojte misliti da će se on promeniti ili da će biti bolje. Ja sam ćutala i mislila da ga poznajem, a zamalo sam završila u kovčegu,“ upozorava ona.
R. S. poziva sve žene da prijave bilo koji oblik nasilja. „Prijavite ga odmah, prijavite prvi šamar, prvu uvredu, prvu pretnju. Ne čekajte sutra, jer za neke devojke to sutra nikada ne dođe. Budite hrabre, spasite sebi život na vreme. Ja sam svoju slobodu platila ožiljcima koje ću nositi celog života, ali sam bar živa!“
Ova potresna priča R. S. oslikava stvarnost nasilja nad ženama i važnost pravovremenog delovanja. Njena hrabrost da progovori o svom iskustvu može inspirisati mnoge žene da se bore protiv nasilja i traže pomoć. Važno je da zajednica reaguje i pruža podršku onima koji su pretrpeli nasilje, kako bi se stvorila sigurnija okolina za sve. U borbi protiv nasilja, svaka podrška i svaki glas su važni. R. S. je postavila primer hrabrosti i odlučnosti, pozivajući druge da ne trpe nasilje i da se bore za svoj život i slobodu.
