Viši sud u Beogradu izrekao je novu presudu roditeljima Koste, dečaka koji je 3. maja 2023. godine izvršio masovni zločin u školi „Vladislav Ribnikar“, ubivši deset osoba i ranivši šest. Otac Vladimir Kecmanović osuđen je na 14 godina i šest meseci zatvora zbog teških dela protiv opšte sigurnosti i zanemarivanja deteta, dok je majka Miljana Kecmanović dobila kaznu od 2 godine i 11 meseci za zanemarivanje.
Suđenje je trajalo nešto više od dva sata, a sudija Dragan Martinović je detaljno izneo sve aspekte slučaja, omogućavajući javnosti uvid u proces. Prva presuda je ukinuta od strane Apelacionog suda, što je dovelo do ponovnog suđenja. Sud je utvrdio da je otac obučavao sina da rukuje oružjem, što je bilo neprimereno za njegov uzrast. Način na koji je otac čuvao oružje nije bio u skladu sa propisima, jer je bilo lako dostupno detetu.
Kosta je 24. aprila, kada je bio sam u kući, odlučio da počini zločin. Uzeo je oružje, a 3. maja je u školu uneo poluautomatske pištolje i municiju, ispalivši 66 metaka. Sud je zaključio da su roditelji bili odgovorni za njegovo zanemarivanje, ističući da među njima nije bilo izraženih emotivnih odnosa. Kosta je izjavio da je majka bila previše fokusirana na njegov uspeh u školi, što je na njega vršilo pritisak.
Prema rečima sudije, Kosta je osećao nezadovoljstvo prema roditeljima, a njihovo ponašanje nije mu pružalo osećaj sigurnosti. Sudija je naveo da su roditelji propustili da reše njegovu emocionalnu krizu i da nisu prepoznali ozbiljnost situacije. Kosta je imao problema u socijalizaciji i osećao se odbačeno, što je dodatno pogoršalo njegovo mentalno stanje.
Osim toga, Kosta je bio izložen nasilju u školi, a roditelji nisu preduzeli nikakve konkretne mere da mu pomognu. Sud je istakao da su roditelji dozvolili Kosti da izbegava školu bez valjanog razloga, što je dodatno ukazalo na zanemarivanje.
Kosta je u vreme zločina imao 13,9 godina, a sud je primetio da je bio svesno planirao svoje postupke. Njegovo ponašanje nije ukazivalo na neuračunljivost, već na ozbiljne emocionalne probleme. Sudija je naglasio da roditelji nisu ispravno vaspitali Kosta, niti su ga naučili osnovnim moralnim vrednostima.
Tokom suđenja, sud je beležio i promene u Kosti nakon što je započeo lečenje. U bolnici je pokazao znake napretka i razumevanja svojih postupaka. Iako je počinio teški zločin, Kosta je u međuvremenu razvio svest o svojim greškama i potrebu da se ispovedi. Sudija je napomenuo da je tokom suđenja Kosta pokazao znake emocionalnog rasta, što ukazuje na mogućnost rehabilitacije.
Na izricanju presude prisustvovali su članovi porodica žrtava, a njihova emocionalna reakcija bila je snažna. Mnogi su plakali dok su slušali opise stradanja svojih najmilijih. Roditelji Koste su mirno slušali presudu, ali su povremeno reagovali na reči sudije.
Sudija Martinović je istakao da ova presuda može poslužiti kao osnova za promene u zakonodavstvu, uključujući spuštanje granice godina za krivične sankcije i pooštravanje propisa o čuvanju oružja. Takođe je apelovao na društvo da otvori vrata deci, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Ovaj slučaj je duboko potresao javnost i otvorio pitanja o odgovornosti roditelja, vaspitanju dece i potrebnim reformama u sistemu. Sudska presuda predstavlja važan korak ka preispitivanju i unapređenju sigurnosti u školama i zajednici.
