Na suđenju kriminalnoj grupi u Specijalnom sudu u Beogradu, tužilac za organizovani kriminal izneo je ozbiljne optužbe protiv odbeglog vođe „kavačkog klana“, Radoja Zvicera. Prema navodima tužilaštva, Zvicer je planirao ubistvo jednog od vođa škaljarskog klana, Alana Kožara, na njegov rođendan, 4. decembra 2019. godine. U sudnici su prikazane poruke razmenjivane putem aplikacije Skaj, koje sadrže detalje o planiranju ubistava, prebacivanju oružja iz Srbije u Grčku, kao i o praćenju meta.
Tužilac je naveo da se u komunikaciji koristi termin „dranje“, za koji se smatra da označava ubistva. U jednoj od poruka, koja je navodno poslana 2. decembra 2019. godine, Zvicer piše: „Preksutra mu je rođendan. Ja bih da se ovaj radi za rođendan.“ U drugoj poruci navodi: „Ja bi sve muško na rođendan da deremo, trojicu bih poslao“. Ove poruke jasno ukazuju na nameru da se izvrše ubistva.
Tužilac je takođe istakao da su optuženi organizovali prebacivanje oružja iz Srbije u Grčku, kao i logistiku za izvršenje zločina, uključujući pronalazak smeštaja i praćenje kretanja meta. U jednoj od poruka pominje se konkretno naoružanje, kao što su „auto sa štekom iz Srbije“, „kalaši“ i „škorpije“, što dodatno potvrđuje ozbiljnost optužbi.
Reagujući na izlaganje tužioca, advokat Dejan Lazarević, koji brani Zvicera u drugom postupku, tvrdi da su poruke neautentične. On je postavio pitanje zašto se Zvicer pominje u ovom predmetu ako nije optužen. Lazarević je sugerisao da su poruke menjane, a fotografije obrađivane, te da nemaju vremensku povezanost sa događajima iz optužnice.
Pomenuti postupak obuhvata i ubistva Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, koji su likvidirani u januaru 2020. godine u Atini, dok su Alan Kožar i Damir Hadžić ubijeni u julu iste godine na Krfu. Iako Zvicer nije obuhvaćen ovom optužnicom, protiv njega se vodi postupak u Grčkoj.
Tokom suđenja došlo je do verbalnog sukoba između optuženog Veljka Belivuka i tužioca. Belivuk je tvrdio da su poruke menjane, dok je tužilac Ivanić njegove izjave ocenio kao manipulativne i zatražio reakciju suda. Na kraju ročišta, odbrana nekih optuženih zatražila je ukidanje pritvora, uključujući predlog da se Vladimir Mandić pusti u kućni pritvor uz jemstvo od oko 1,3 miliona evra, ali je sud te predloge odbio.
Ove optužbe i dokazi predstavljaju ozbiljan izazov za sve uključene strane i ukazuju na duboke i složene veze između organizovanog kriminala i nasilja u regionu. Razmenjene poruke, koje su se koristile za organizaciju zločina, otkrivaju mračne aspekte podzemlja, gde planiranje ubistava postaje deo svakodnevnog života kriminalnih klanova.
Očekuje se da će ovaj slučaj imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za šire društvo, jer se bavi pitanjem bezbednosti i pravde u Srbiji i regionu. Kako suđenje bude napredovalo, javnost će verovatno biti svedok dodatnih otkrića koja će osvetliti složene odnose između različitih kriminalnih grupa i njihovih aktivnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da pravosudni sistem mora ostati nepristrasan i efikasan u suočavanju s ovakvim ozbiljnim optužbama. Samo kroz transparentne procese i odgovornost mogu se postaviti temelji za smanjenje nasilja i jačanje vladavine prava u društvu. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na to koliko je važno boriti se protiv organizovanog kriminala i njegovih posledica po društvo.
