Lider britanske desničarske Reformističke stranke, Najdžel Faraž, nedavno je izneo ambiciozan plan o masovnim deportacijama ilegalnih migranata ukoliko njegova stranka pobedi na narednim parlamentarnim izborima. Tokom govora u Oksfordširu, Faraž je predstavio „Operaciju uspostavljanja pravde“, koja predviđa deportaciju do 600.000 ilegalnih migranata tokom njegovog prvog mandata.
Faraž je naglasio da bi plan uključivao izgradnju pritvorskih centara na vojnim lokacijama kako bi se obezbedio smeštaj za do 24.000 ljudi. Ovi centri bi, prema njegovim rečima, bili spremni u roku od 18 meseci od trenutka kada bi on preuzeo vlast. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada se tema migracija i dalje nalazi na vrhu političkih agendi u Velikoj Britaniji, uz rastuće tenzije oko pitanja imigracije.
U poslednjih nekoliko godina, Velika Britanija se suočava s porastom broja ilegalnih migranata, a Faraž smatra da je potrebno preduzeti drastične mere kako bi se problem rešio. Njegov plan podrazumeva i jačanje granica, kao i strože zakone o imigraciji, što bi, prema njegovim rečima, pomoglo u smanjenju broja ljudi koji ulaze u zemlju bez potrebnih dokumenata.
Faraž, koji je poznat po svojim kontroverznim izjavama o imigraciji, smatra da trenutna vlada nije uspela da reši ovaj problem i da je vreme za promene. Njegova stranka se zalaže za strožu kontrolu granica i ukidanje programa koji omogućavaju legalan ulazak migranata u zemlju. Ova retorika se oslanja na strahove i zabrinutosti građana, koji se često osećaju ugroženima zbog porasta broja migranata.
U okviru „Operacije uspostavljanja pravde“, Faraž planira da uspostavi direktne letove za deportaciju, što bi omogućilo brzo vraćanje migranata u njihove zemlje porekla. Takođe, ističe da bi ova operacija bila finansirana preusmeravanjem sredstava iz drugih budžetskih stavki, što bi omogućilo realizaciju njegovih ambicioznih planova bez dodatnog opterećenja za poreske obveznike.
Kritičari ovog plana upozoravaju da bi masovne deportacije mogle imati ozbiljne posledice po ljudska prava i da bi mogle stvoriti dodatne tenzije u društvu. Mnogi smatraju da bi takve mere mogle dovesti do povećanja diskriminacije i stigmatizacije manjinskih grupa u Velikoj Britaniji. Takođe, postoje i pitanja u vezi sa praktičnom izvodljivošću Faražovih planova, s obzirom na kompleksnost međunarodnih zakona o izbeglicama i ljudskim pravima.
U međuvremenu, Faražova stranka pokušava da izgradi podršku među biračima, ističući potrebu za hitnom akcijom u vezi sa problemom migracija. Njegov pristup se oslanja na populističke tonove, pozivajući se na nacionalističke vrednosti i argumente o zaštiti britanskih granica. U tom kontekstu, Faraž se nada da će privući birače koji su nezadovoljni trenutnom politikom vlade i njenim pristupom imigraciji.
S obzirom na to da se izbori približavaju, Faražova strategija će verovatno biti ključna tema u predstojećim debatama i kampanjama. Njegova sposobnost da privuče podršku birača i ostvari svoje planove zavisiće od mnogih faktora, uključujući i reakciju opozicije i javnosti na njegove predloge. U svakom slučaju, tema migracija ostaje jedna od najvažnijih u britanskoj politici, a Faražova „Operacija uspostavljanja pravde“ predstavlja samo jedan od pristupa koji se razmatraju u ovom kompleksnom i emotivnom pitanju.
Kao što se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se politička debata oblikovati i koje će mere biti preduzete u vezi sa ovim pitanjem, koje i dalje deli javnost i izaziva snažne reakcije.
