U Srbiji, od 1. januara 2024. godine, počinje primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište Evropske unije, poznatog kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Ova mera ima za cilj da Srbiju približi evropskoj praksi zaštite životne sredine, a deo sredstava prikupljenih od poreza će ostati u domaćem budžetu. Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, ističe važnost ovog koraka u kontekstu globalnih napora za smanjenje emisije ugljen-dioksida i zaštitu planete.
Filipović podseća da je Evropska unija još od 2005. godine postavila temelje za regulaciju emisije ugljen-dioksida uvođenjem berze dozvola za emisiju. Od tada je prošlo gotovo 20 godina, a primena CBAM-a predstavlja četvrtu fazu razvoja ovog tržišta emisionih dozvola. Ova regulativa je zvanično stupila na snagu 1. oktobra 2023. godine, a prva faza implementacije sada se polako završava.
CBAM kao mehanizam obezbeđuje određivanje cene poreza na emisiju ugljen-dioksida za specifične kategorije proizvoda. Ove kategorije uključuju gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju, kao i proizvodnju vodonika ili hidrogena. Uvođenjem ovog poreza, očekuje se da će se smanjiti konkurentska prednost proizvoda koji dolaze iz zemalja sa slabijim ekološkim standardima, što će omogućiti da se domaći proizvodi, koji moraju zadovoljiti stroge ekološke norme, bolje pozicioniraju na tržištu.
Uvođenje CBAM-a u Srbiji nije samo usklađivanje sa zakonodavstvom EU, već i korak ka modernizaciji industrije i prelasku na održivije prakse. Očekuje se da će ovaj mehanizam podstaći domaće proizvođače da investiraju u tehnologije koje smanjuju emisiju ugljen-dioksida, čime se doprinosi očuvanju životne sredine i borbi protiv klimatskih promena.
Filipović naglašava da primena CBAM-a predstavlja priliku za Srbiju da se pozicionira kao lider u regionu u oblasti zelene ekonomije. Uvođenje ovog mehanizma može stvoriti nove ekonomske mogućnosti i radna mesta u sektoru obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih tehnologija. Takođe, deo sredstava prikupljenih od poreza na emisiju ugljen-dioksida može biti usmeren na projekte koji imaju za cilj unapređenje životne sredine, kao što su obnovljive energije, energetska efikasnost i smanjenje otpada.
Pored ekonomskih koristi, uvođenje CBAM-a može doprineti i poboljšanju međunarodnog ugleda Srbije. U svetlu sve većih pritisaka na zemlje da preduzmu akcije protiv klimatskih promena, Srbija može poslati snažnu poruku o svojoj posvećenosti održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Ova promjena takođe može uticati na privlačenje stranih investicija, jer investitori sve više traže zemlje koje se zalažu za ekološki održive prakse.
Međutim, primena CBAM-a nosi i određene izazove. Domaći proizvođači će morati da se prilagode novim pravilima i eventualno povećanim troškovima proizvodnje. Takođe, važno je da vlada pruži podršku preduzećima u ovom prelaznom periodu, kroz subvencije ili olakšice, kako bi se olakšao proces implementacije.
U zaključku, uvođenje CBAM-a u Srbiji predstavlja značajan korak ka održivom razvoju i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Ovaj mehanizam ne samo da će pomoći u usklađivanju sa evropskim standardima, već i doprineti razvoju domaće industrije, zaštiti životne sredine i poboljšanju ekonomskih prilika. Srbija ima jedinstvenu priliku da postane lider u regionu kada je u pitanju zelena ekonomija, i to zahteva aktivno učešće svih sektora društva.
