U poslednje vreme, istok Srbije postaje atraktivna destinacija za mlade porodice, IT stručnjake i povratnike iz dijaspore. Dok su ranije godine bile usmerene ka zapadu, ovaj deo zemlje tiho se razvija kao nova opcija za život. Sa rekordnim cenama nekretnina u Beogradu i Novom Sadu, mnogi traže alternativu, a sela oko Kladova, Bora, Majdanpeka i Knjaževca nude povoljne uslove za život.
Jedna od najzanimljivijih mera koju je uvela država su subvencije za kupovinu seoskih kuća. Ministarstvo za brigu o selu nudi do 1,2 miliona dinara onima koji žele da kupe kuću sa okućnicom, uz uslov da imaju manje od 45 godina i planiraju da se trajno nastane na selu. Ovaj iznos je u istočnoj Srbiji dovoljno za nabavku solidnih kuća koje zahtevaju samo osnovno uređenje.
Osim subvencija za kupovinu nekretnina, država nudi i širi paket podsticaja koji se fokusira na razvoj poljoprivrede i seoskog turizma. Poljoprivrednici koji žele da se bave uzgojem borovnica, lešnika ili vinogradarstvom mogu dobiti finansijsku pomoć za ulaganje u sadni materijal i mehanizaciju. Ova podrška je značajno povećana, a agrarni budžet dostigao je istorijski maksimum.
Razvoj seoskog turizma takođe dobija na značaju. Vlasnici starih kuća mogu da dobiju bespovratna sredstva i povoljne kredite za adaptaciju objekata u etno-smeštaj, što privlači sve veći broj stranih turista. Istočna Srbija se sve više prepoznaje kao nedovoljno otkrivena destinacija koja nudi sporiji, održiv način života.
U ovom novom trendu, struktura stanovništva se menja. Pored starijeg stanovništva, dolaze digitalni nomadi, povratnici iz dijaspore i mlade porodice koje traže zdravije okruženje za svoju decu. Digitalni nomadi, zaposleni u međunarodnim kompanijama, uživaju u miru i prirodi dok rade na daljinu. Povratnici iz dijaspore, koji su radili u zemljama poput Nemačke i Švajcarske, ulažu u vinograde i porodične biznise. Mlade porodice su motivisane željom da deca odrastaju daleko od gradske gužve i zagađenja.
Istok Srbije više nije izolovan region. Modernizacija infrastrukture približila je ova mesta većim urbanim centrima. Proizvodi sa geografskim poreklom, poput meda i vina, sada imaju pristup domaćem i inostranom tržištu, čime se dodatno jača ekonomski potencijal.
U svetlu ovih promena, postavlja se pitanje rizika. Svaka promena nosi neizvesnost, ali sa dostupnim subvencijama i resursima u netaknutoj prirodi, mnogi se suočavaju sa dilemom: ostati u gradskoj gužvi ili iskoristiti priliku koju pruža život na istoku Srbije. Ova nova stvarnost može doneti ne samo bolji kvalitet života, već i šanse za razvoj i prosperitet.
