Recenzenti su ugledni Robert Hodel sa Univerziteta Hamburg, Gorana Raičević sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Zoran Milutinović sa Londonskog univerzitetskog koledža. Njihova ocena knjige „Pisac i priča. Stvaralačka biografija Ive Andrića“ je prilično visoka, posebno kada se uzme u obzir doprinos autorke Žanete Đukić Perišić. Profesor Milutinović ističe da knjiga ne samo da sintezuje radove nekoliko generacija biografa Andrića, već je i obogaćena ličnim otkrićima autorke.
Ova knjiga postavlja novi standard u proučavanju Andrićevog dela, koji će biti teško nadmašiti. Autorka se bavi celokupnim Andrićevim stvaralaštvom kroz prizmu njegove biografije, pružajući inovativna i uverljiva tumačenja. Milutinović naglašava da knjiga obuhvata Andrićev život i njegovo delo na način koji je retko viđen u drugim studijama, ističući sveobuhvatnost pristupa koji autorka koristi.
Ivo Andrić je jedan od najznačajnijih pisaca na srpskom jeziku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine. Njegova dela su duboko ukorenjena u istoriji i kulturi Balkana, a istovremeno se bave univerzalnim temama ljudske sudbine. Andrićevi romani, pripovetke i eseji istražuju složene odnose među ljudima, kao i sukob između pojedinca i društva.
Knjiga „Pisac i priča“ prvi put je objavljena na srpskom jeziku 2012. godine. Od tada je postala ključna referenca za sve koji se bave Andrićevim radom. U njoj su prikazani ključni momenti iz Andrićeve biografije koji su oblikovali njegov umetnički izraz. Autorka istražuje Andrićevu mladost, obrazovanje, kao i njegovu ulogu u političkom životu Srbije tokom turbulentnog 20. veka.
Andrićeva dela često odražavaju uticaj njegovog ličnog iskustva. Na primer, njegova priča „Na Drini ćuprija“ govori o sudbini malog grada na Drini, ali kroz prizmu istorijskih događaja i etničkih sukoba. Ova dela nisu samo literarna, već su i sociološka i psihološka istraživanja koja otkrivaju složenosti ljudskih odnosa i identiteta.
Žaneta Đukić Perišić u svojoj knjizi ne izostavlja ni Andrićevu filozofiju pisanja. Kroz analizu Andrićevih beležaka i pisama, ona otkriva njegovo razmišljanje o umetnosti, književnosti i životu. Andrić je često isticao da je pisanje način da se razume svet i da se istraže duboke emocionalne istine. Ova perspektiva je ključna za razumevanje njegovih dela.
U knjizi se takođe analizira i Andrićevo mesto u svetskoj književnosti. Iako je njegovo delo duboko ukorenjeno u srpskoj kulturi, Andrić je imao globalni uticaj. Njegova sposobnost da prenese univerzalne ljudske emocije i iskustva čini ga relevantnim i danas. U globalizovanom svetu, gde se često suočavamo s pitanjima identiteta, pripadnosti i razumevanja, Andrićeva dela ostaju značajna.
Knjiga „Pisac i priča“ predstavlja značajan doprinos proučavanju Iva Andrića. Ona ne samo da obogaćuje postojeću literaturu o ovom velikom piscu, već i inspiriše nove generacije istraživača i ljubitelja književnosti. Učinak autorke Žanete Đukić Perišić je evidentan, a njena sposobnost da poveže Andrićev život s njegovim delima čini ovu knjigu nezaobilaznom.
Kao što profesor Milutinović zaključuje, ova knjiga poseduje sveobuhvatnost koja se retko nalazi u drugim studijama o Andriću. Njena vrednost leži ne samo u informativnosti, već i u dubini analize koja omogućava čitateljima da bolje razumeju složenost Andrićevog stvaralaštva. U tom smislu, „Pisac i priča“ nije samo biografija, već i važno literarno delo koje će sigurno ostaviti trag u proučavanju književnosti.
