Izložba „Salivanje snage“ Jelene Blečić otvorena je 8. septembra u Galeriji Kuće legata, a obuhvata slike, skulpture, objekte i instalacije. Akademik Dušan Kovačević ističe da je slikarstvo ove umetnice, sa njenim igračkim pristupom predmetima i perspektivama, sposobno da obogati ljudske živote i učini ih lepšim. On naglašava da susret s njenim delima može učiniti dan posebnim, dok je za „ostatak života“ potrebna lična briga.
Saša Janjić, istoričar umetnosti, takođe naglašava značaj Blečićevih radova, koji naizgled deluju jednostavno, ali kriju duboke emotivne i intelektualne slojeve. Njegovo mišljenje je da izložba predstavlja kompleksan opus koji istražuje svakodnevni život, intimu, sećanja i unutrašnji svet pojedinca. Blečićeva koristi karakterističan ženski rukopis, inspirisan iskonskim i dečjim, transformišući različite procese u estetske i duhovne tvorevine, koje se suprotstavljaju bezličnosti savremenog vremena.
Janjić ističe hrabrost umetnice da se bavi temama usamljenosti i čežnje. Prema njegovim rečima, njena umetnost nosi poruku da za spoznaju radosti i lepote prvo treba osvestiti tugu, samoću i druga emotivna stanja. Njeni radovi, iako na prvi pogled deluju društveno indiferentno, fokusiraju se na pojedinca i njegovu unutrašnju borbu u savremenom svetu koji ne pruža mnogo prilika za razmišljanje. Ova usamljenost često se prikazuje kao stanje mira i kontemplacije koje dovodi do novih saznanja.
Izložba „Salivanje snage“ istražuje unutrašnji pejzaž emocija kroz vizuelni i poetski jezik. Centralne slike, „Salivanje tuge“ i „Salivanje snage“, predstavljaju osnove na kojima se razvijaju ostale teme autorke. Prva slika istražuje tugu kao ritual, razdvajajući je na polaritete dana i noći – svesnu, prizvanu tugu i tihu, nesvesnu tugu. Umetnica nagoveštava da tuga nije neprijatelj, već posetilac sa porukama, često prikazivan kroz simbolična bića.
U suprotnosti sa tugom, Blečićeva slavi snagu i radost. Kroz alhemijske procese, umetnica istražuje ključne aspekte emotivnog i duhovnog postojanja. Njene slike imaju izraženu narativnu komponentu, nalik zamrznutim kadrovima iz snova ili nadrealističkih filmova, sugerišući priču koja se nastavlja izvan okvira platna. Prostori koje stvara nisu samo materijalni, već duhovni i psihološki, predstavljajući vanvremenske prostore unutrašnjeg sveta likova.
Blečićeva umetnost može se posmatrati kao prostor gde se pojedinci suočavaju sa sobom, stvarajući utočište za introspekciju i razmišljanje. Njeni radovi pozivaju na preispitivanje emotivnih stanja, kao i na razumevanje unutrašnjih borbi koje se odvijaju u savremenom društvu. Na taj način, Blečićeva ne samo da doprinosi srpskoj umetničkoj sceni, već i inspiriše publiku da razmišlja o sopstvenim osećanjima i iskustvima.
U zaključku, izložba „Salivanje snage“ Jelene Blečić predstavlja značajan doprinos savremenoj umetnosti, istražujući složene teme emocija, usamljenosti, tuge i radosti. Kroz svoje radove, Blečićeva otvara prostor za dijalog o unutrašnjem svetu pojedinca, pozivajući posmatrače da se upuste u introspekciju i razmišljanje o sopstvenim emocionalnim stanjima. Umetnost, na ovaj način, postaje ne samo sredstvo izražavanja, već i alat za lični rast i razumevanje.
