U selu Milošev, koje se nalazi visoko iznad Prijepolja, živi Miroslav Svičević, jedan od retkih preostalih majstora koji i dalje pravi tradicionalne drvene čabriće za sir. Ovaj 90-godišnji zanatlija svakodnevno odlazi u šumu kako bi pripremio materijal za svoj zanat, koji je nasledio od oca. Njegov trud i veština čine ga poslednjim Mohikancem ovog zanata u regionu, koji polako pada u zaborav.
Miroslav objašnjava svoj proces izrade čabrića: „Prvo motorom idem u šumu, to je najpreče. Posle kratim i cepam, sekirom cepam ove duge, pa sušim, pa tesim.“ Iako su njegove ruke umorne od decenija rada, i dalje pamte svaki pokret. „Sad ne mogu više kao pre, ali probam da podvadim koliko mogu. Pravim ih isto onako kako ih je pravio moj otac, samo što se više ne crvene kao nekad,“ priča on.
Pored njega je njegova supruga Stanimirka, koja ga podržava na svakom koraku. „Ja sam išla s njim svuda. Ako neko dođe da kupi, ja ostanem, znam da prodam,“ kaže ona s osmehom. Njihova ljubav i posvećenost tradiciji čine ih posebnim parom, koji i dalje živi u svom selu, dok se mnogi drugi vraćaju samo vikendom.
Miroslav i Stanimirka su među poslednjima koji u Miloševom dolu žive tokom cele godine. Njihova ljubav prema planinama i prirodi je jača od svih izazova koje donosi starost. Ovaj par ne žali se, jer su planine, kažu, zavele davno i više se od njih nisu mogli odvojiti.
Kada su pitali Miroslava da li će neko naslediti njegov zanat, osmeh se pojavio na njegovom licu dok je pogledao svog unuka. „Probaću da naučim od dede dok još može da pokaže, da neko nasledi da ima da radi to. Možda će nekad zatrebati, ne zna se,“ rekao je unuk ponosno gledajući u svog dedu.
Miroslavov zanat nije samo veština, već i deo kulture i tradicije ovog kraja. Čabrići koje pravi nisu samo obični predmeti; oni pričaju priču o istoriji, porodici i ljubavi prema zanatu. U svetu koji se brzo menja, Miroslav i njegovi čabrići ostaju simboli postojanosti i tradicije.
Njegova priča je podsećanje na vrednost starih zanata, koji su deo kulturne baštine. Svi koji se sretnu s Miroslavom mogu naučiti mnogo o veštini, strpljenju i ljubavi prema radu. Dok god bude bilo ljudi poput njega, tradicija pravljenja čabrića neće biti zaboravljena. U ovom malom selu, na granici između stvarnosti i zaborava, Miroslav Svičević ostaje svetionik starih veština, čuvajući ih za buduće generacije.
