Deficit republičkog budžeta Republike Srbije za 2025. godinu iznosi 79,6 milijardi dinara za prvih jedanaest meseci, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na planirani deficit od 194 milijarde dinara. Ove informacije su objavljene na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija, što ukazuje na pozitivne trendove u budžetskom planiranju i upravljanju finansijama.
Prihodi budžeta ostvareni su u iznosu od 2.056,7 milijardi dinara, dok su rashodi bili na nivou od 2.136,3 milijardi dinara. Ova razlika između prihoda i rashoda odražava trenutnu finansijsku situaciju, gde su rashodi premašili prihode, ali je deficit znatno manji od očekivanog. U novembru 2025. godine, deficit je iznosio 2 milijarde dinara, što je dodatno ukazalo na stabilizaciju budžetskog okvira.
U novembru je naplaćeno ukupno 227,1 milijardi dinara prihoda, od čega su poreski prihodi iznosili 150,5 milijardi dinara. Ovi podaci sugerišu da je porezno opterećenje i dalje značajan izvor prihoda za budžet, ali je važno napomenuti da su rashodi, koji su visoki, potrebni za finansiranje javnih usluga i investicija.
S obzirom na to da je planirani deficit bio znatno veći, smanjenje deficita na trenutni nivo može se smatrati uspehom u okviru fiskalne politike. Ovaj trend može doneti stabilnost i poverenje investitorima, kao i olakšati buduće zaduživanje države po povoljnijim uslovima.
Upravljanje javnim finansijama je ključno za ekonomsku stabilnost, a smanjenje deficita može biti znak da se vlada efikasno bori protiv prekomernih rashoda i da se trudita da poveća prihode. Ovo je posebno važno s obzirom na globalne ekonomske izazove i neizvesnosti koje mogu uticati na budžetske planove.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, važno je nastaviti sa reformama koje će doprineti daljem smanjenju deficita i jačanju ekonomije. To uključuje unapređenje poreskog sistema, smanjenje sive ekonomije i povećanje efikasnosti javnih usluga. Takođe, investicije u infrastrukturne projekte mogu doprineti dugoročnoj održivosti budžeta, ali je važno da se takve investicije planiraju pažljivo i u skladu sa realnim finansijskim mogućnostima.
U narednim mesecima, vlada će se suočiti sa izazovima vezanim za obezbeđivanje stabilnosti budžeta, posebno u svetlu potencijalnih ekonomskih kriza ili promena u globalnom tržištu. Pored toga, važno je da se nastavi sa komunikacijom prema javnosti o stanju budžeta i ekonomije kako bi se izgradilo poverenje građana u institucije.
Kao zaključak, trenutna situacija sa deficitom republičkog budžeta pokazuje da postoje pozitivni signali u upravljanju javnim finansijama. Smanjenje deficita u odnosu na planirane iznose može pomoći u jačanju ekonomske stabilnosti, ali je važno nastaviti sa reformama i investicijama koje će osigurati dugoročnu održivost budžeta. Povećanje prihoda kroz efikasniji poreski sistem i smanjenje rashoda kroz racionalizaciju javnih usluga su ključni koraci ka postizanju ovih ciljeva.
