Saša Panić, otac surovo ubijenih Kristine i Milana iz Dubone, otvorio je dušu u razgovoru za „Blic“, govoreći o najtežem periodu otkako se dogodio masakr. Preplavljen emocijama, najviše ga obuzima bes zbog prvostepene presude koja je Blažićima dodelila samo 20 godina zatvora. On je izrazio ogorčenje ne samo zbog kazne, već i zbog načina na koji je sprovedena istraga.
Panić je ukazao na to da je vojska zaštitila oca ubice, a da su neki njeni pripadnici bili uključeni u ovu situaciju. Njegova osećanja su još više pogoršana time što smatra da su Blažići dobili „nagradu“, a ne kaznu. „Sramota, 20 godina za njih dvojicu, to je nagrada za njih“, rekao je Saša, dodajući da je bio najglasniji tokom suđenja i da se nije mogao pomiriti sa onim što su mu učinili.
On je napomenuo da nikada neće odustati od borbe protiv Blažića, koji su mu oduzeli najvrednije što je imao. „Njih dvojica su trebali da budu ubijeni ili da dobiju doživotnu kaznu zatvora“, besno je istakao Panić. Čekajući odluku Apelacionog suda, nada se da će žalba biti odbijena i da će ubice biti prebačene na mesto gde će služiti kaznu.
Panić i njegova supruga planiraju da tuže Blažiće za nematerijalnu štetu, objašnjavajući da ne postoji suma novca koja bi mogla da nadomesti njihov gubitak. „Mene je sramota da kažem odštetu, jer moja dva deteta ne mogu da se plate“, rekao je kroz suze. On je napomenuo da su Blažići pokušali da izbegnu suđenje i odgovornost, prebacivši imovinu na druge članove porodice.
Na pitanje o medijima, Panić je rekao da je teško razgovarati o ovoj temi, ali da je osećao potrebu da progovori. „Teško mi je, veoma mi je bolno da više pričam o tome“, naglasio je. U sudnici je bio stalno pod napetostima, često se sukobljavajući sa stražom i izražavajući svoje nezadovoljstvo tokom suđenja.
Panić je takođe govorio o vojsci i njenom uticaju na slučaj. „Vojska je bila toliko moćna da ih zaštiti“, rekao je, oslanjajući se na svoje iskustvo iz vojske. On smatra da su mnogi propusti zataškani i da su pojedinci iz vojske imali ključnu ulogu u tome.
Iako je Saša u dobrim odnosima sa porodicama stradalih iz Malog Orašja i Dubone, izražava žaljenje što su se „probudili“ prekasno, kada je već sve prošlo. „Da su svi reagovali na vreme, možda bi presuda bila drugačija“, zaključio je Panić. Njegova borba za pravdu za decu se nastavlja, a on se nada da će Apelacioni sud doneti pravu odluku koja će doneti pravdu za njegovu decu.
