Sa blagodarnošću i poštovanjem, Srpska pravoslavna crkva 5. maja proslavlja prepodobnog Teodora Sikeota, čoveka koji je još kao dete zamenio vojnu čast careva ovoga sveta za trnoviti put nebeskog vojevanja. Rođen u selu Sikea u Galatiji, Teodor je od malena pokazivao znakove izuzetne duhovne zrelosti. Njegovo srce, umesto da kuca za vojnički poziv koji mu je majka Marija, bogata udovica, namenila, kucalo je za neugasivu ljubav prema Bogu. U mladosti je bio pod uticajem starca Stefana, koji je boravio u njihovom domu i koji mu je pružio primer postojane vere i posvećenosti.
Sveti Đorđe se više puta javljao u snovima Teodorove majke, objavljujući njenom sinu da je izabranik Božiji – vojnik nebeskog Carstva. Ova vizija je dodatno osnažila Teodorovu veru i hrabrost, naročito kada su ga demonske sile pokušavale obeshrabriti. Njegova viđenja Presvete Bogorodice dodatno su rasplamsala njegovu ljubav prema nebeskoj Carici, čime je njegov duhovni put postao još snažniji.
Teodorov podvižnički život bio je ispunjen strogim postom i neprekidnom molitvom, a njegovo srce je bilo usmereno samo ka Gospodu. Glad, žeđ i teški okovi bili su deo njegove svakodnevnice, ali i izvor slavljenja. U ovoj borbi sa sobom i svetom, Teodor je želeo da postane potpun gospodar svog tela, vezujući dušu za Hrista neraskidivim vezama ljubavi. Njegova duhovna disciplina i predanost su se isplatile, jer je postao znameniti iscelitelj, čudotvorac, kome su ljudi dolazili iz daleka u potrazi za utehom, zdravljem i nadom.
Njegovo ime postalo je poznato širom Galatije kao simbol nade i duhovne snage, a njegova čistoća duše sijala je kao svetilnik u tami ljudske nemoći. Iako nevoljno, Teodor biva izabran za episkopa u Anastasiopolju, gde je služio jedanaest godina. Međutim, nije želeo vlast niti titule, već je uvek težio Hristu, koga je voleo više od svega. Po sopstvenoj molitvi, vratio se u svoj manastir, gde je predavao svoju dušu Gospodu oko 613. godine, u vreme cara Iraklija.
Prepodobni Teodor Sikeot ostavio nam je svetli primer borbe, stradanja i ljubavi – primer kako se duša izdiže iznad tela i kako čovek može postati svetionik neugasive vere. Dok se danas molimo njemu, ne samo da mu izražavamo počast, već i želimo da makar delić njegove ognjene ljubavi prema Bogu pronađe mesto u našim srcima. U vremenu duhovne borbe, kada su tame mnoge i protivljenja brojna, prepodobni Teodore, moli Boga za nas!
U ovoj svetoj tradiciji, roditeljska ljubav se pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov. Novozavetni spisi, kao i kasniji crkveni kanoni, naglašavaju da nije potrebno imati spoljašnje znake žalosti za umrlima, kako je istakao sveštenik. U pravoslavlju, sveća simbolizuje Hristovu svetlost i prosvetljenje duše, kao i prisustvo Božije blagodati. Iako spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, on se ipak posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Ova proslava prepodobnog Teodora Sikeota služi kao podsetnik na vrednosti vere, borbe i ljubavi prema Bogu, ali i na važnost zajedništva u molitvi i duhovnoj podršci jedni drugima. U današnjem svetu, gde su duhovne borbe često nevidljive i izazovne, pozivamo se na njegovu hrabrost i predanost, tražeći inspiraciju u njegovom životu i delima. Njegov primer nas podseća da je put ka Hristu često trnovit, ali da je nagrada neprocenjiva.
