Prema velikom istraživanju koje je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama, otkriveno je da se deci sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) lekovi često prepisuju prebrzo. Medicinske smernice preporučuju da se pre nego što se započne sa lečenjem lekovima, prvo primeni terapija bihevioralne psihoterapije, koja treba da traje najmanje šest meseci. Istraživanje je obuhvatilo više od 9.700 dece u SAD-u i pokazalo je da pedijatri često prepisuju lekove odmah nakon dijagnoze, što je u suprotnosti sa preporučenim smernicama.
Doktor Jair Banet, glavni autor studije i asistent na Univerzitetu Stanford, istakao je kako je veoma zabrinjavajuće to što se lekovi prepisuju bez prethodnog pokušaja bihevioralne terapije. On naglašava da početak lečenja ADHD-a bihevioralnom psihoterapijom može imati pozitivan efekat ne samo na dete, već i na njegovu porodicu. Ove informacije su objavljene u časopisu „JAMA Network Open“, a istraživanje je izazvalo zabrinutost među stručnjacima.
ADHD je neurobiološki poremećaj koji se najčešće dijagnostikuje kod dece. Simptomi uključuju hiperaktivnost, impulsivnost i poteškoće sa pažnjom. Prema podacima iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), procenjuje se da oko 6,1 miliona dece u SAD-u ima dijagnozu ADHD-a, što predstavlja oko 9,4% svih dece u toj zemlji. U poslednjim decenijama, sve više dece dobija ovu dijagnozu, što postavlja pitanje o pravilnom pristupu lečenju.
Jedan od ključnih problema je što mnogi lekari nemaju dovoljno vremena da obave sveobuhvatan pregled i razmatranje simptoma pre nego što prepisuju lekove. Preporučuje se da se prvo procene sve moguće strategije lečenja, uključujući i edukaciju roditelja o ADHD-u, kao i različite strategije upravljanja ponašanjem. Bihevioralna terapija može pomoći deci da razviju veštine potrebne za suočavanje sa izazovima koje donosi ADHD.
Studije pokazuju da bihevioralna terapija može dovesti do značajnog poboljšanja u ponašanju i akademskom uspehu dece sa ADHD-om. Takođe, terapija može smanjiti potrebu za lekovima ili barem smanjiti doze koje su potrebne. Lekovi, kao što su stimulansi, često se koriste za lečenje ADHD-a, ali oni mogu imati nuspojave, uključujući gubitak apetita, nesanicu, i promene raspoloženja.
Uprkos ovim prednostima bihevioralne terapije, praksa pokazuje da se lekovi i dalje prepisuju brzo i bez dovoljno razmatranja alternative. To može biti uzrokovano raznim faktorima, uključujući pritisak roditelja da se što pre reše problemi sa ponašanjem, kao i nedostatak resursa i vremena koje lekari imaju na raspolaganju za detaljno ispitivanje simptoma.
Uloga roditelja takođe je važna u procesu lečenja. Oni trebaju biti informisani i uključeni u odluke o lečenju, kao i u razumevanje prirode ADHD-a. Edukacija roditelja može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju kvaliteta porodičnog života.
Zbog ovih izazova, stručnjaci pozivaju na potrebu za boljom edukacijom lekara, povećanjem svesti o bihevioralnoj terapiji i njenim prednostima u lečenju ADHD-a. Takođe, važno je uspostaviti jasne smernice koje će pomoći lekarima da pravilno procene situaciju pre nego što prepisuju lekove.
U svetlu ovih saznanja, ključ je pronaći ravnotežu između lekova i terapije, kako bi se deci sa ADHD-om pružila najbolja moguća pomoć. Potrebno je promišljeno pristupiti lečenju i osigurati da svako dete dobije priliku za razvoj svojih potencijala.
