Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti digitalne bezbednosti i suvereniteta, prema rečima Miguela De Brajkera, direktora Centra za sajber bezbednost Belgije. On upozorava da je EU izgubila kontrolu nad internetom i ključnom digitalnom infrastrukturom, što predstavlja ozbiljan problem za budućnost evropske tehnologije i zaštitu podataka.
U svetu gde digitalna infrastruktura postaje sve važnija za ekonomiju, bezbednost i svakodnevni život, zavisnost Evropske unije od američkih tehnoloških kompanija postaje sve više zabrinjavajuća. Ova zavisnost ne samo da ugrožava suverenitet EU, već i dovodi u pitanje zaštitu podataka evropskih građana.
Jedan od glavnih problema je to što mnoge evropske kompanije i institucije koriste usluge američkih firmi kao što su Google, Amazon i Microsoft. Ove kompanije imaju značajnu kontrolu nad podacima, što može dovesti do kršenja privatnosti i potencijalnog zlostavljanja informacija. De Brajker naglašava da je neophodno da EU razvije sopstvene alternative kako bi smanjila ovu zavisnost i osigurala veću autonomiju u digitalnom prostoru.
Osim toga, evropski zakonodavci rade na regulativama koje bi mogle pomoći u zaštiti podataka i jačanju digitalnog suvereniteta. Na primer, Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) predstavlja značajan korak ka jačanju prava građana na privatnost, ali njena efikasnost može biti narušena ako se oslanjamo na spoljne, američke platforme koje možda ne poštuju iste standarde.
De Brajker se takođe osvrnuo na potrebu za jačim ulaganjima u domaće tehnološke kapacitete. EU bi trebala da podstiče razvoj lokalnih startapova i inovacija kako bi stvorila održivu digitalnu ekonomiju. To bi uključivalo ne samo podršku finansijskim sredstvima, već i obezbeđivanje obrazovanja i obuke za mlade talente u oblasti tehnologije.
Jedan od ključnih aspekata ove borbe za digitalni suverenitet je potreba za jačanjem saradnje između država članica EU. Ujedinjena i koordinisana strategija može pomoći u izgradnji otpornije digitalne infrastrukture koja bi se mogla oduprijeti pretnjama poput sajber napada i dezinformacija.
Takođe, De Brajker ističe značaj saradnje sa partnerima iz drugih delova sveta, ali uz održavanje jasnih granica kada je u pitanju zaštita evropskih interesa. U tom kontekstu, može se razmišljati o stvaranju zajedničkih evropskih platformi koje bi se mogle takmičiti sa američkim gigantima, čime bi se smanjila zavisnost i povećala otpornost.
Jedan od izazova sa kojima se EU suočava jeste i brz razvoj tehnologije, kao što su veštačka inteligencija i Internet stvari, koji zahtevaju nove pristupe regulisanju i bezbednosti. De Brajker naglašava da je važno da evropski zakonodavci budu proaktivni u ovoj oblasti i da razvijaju pravne okvire koji će zaštititi građane i kompanije od potencijalnih rizika.
U zaključku, Miguel De Brajker ukazuje na to da je vreme da Evropska unija preuzme kontrolu nad svojom digitalnom budućnošću. Oslanjanje na spoljne kompanije može stvoriti ranjivosti koje bi mogle imati ozbiljne posledice po ekonomiju i društvo. Investiranjem u domaće tehnologije, jačanjem saradnje među državama članicama i razvojem novih regulativa, EU može izgraditi otporniju i suvereniju digitalnu infrastrukturu koja će zaštititi interese svojih građana. U protivnom, rizikujemo da ostanemo podložni uticajima i kontrolama van naših granica, što bi moglo ugroziti našu slobodu i privatnost u digitalnom svetu.
