Na Godišnjoj skupštini Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Novom Sadu, održanoj u zgradi Platoneum, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, istakla je značaj SANU i njenog novosadskog ogranka kao simbola trajanja ideje o važnosti nauke, umetnosti i kulture u društvu. U svom obraćanju, Gojkovićeva je naglasila da u vremenu brzih promena, kako društvenih tako i tehnoloških, uloga institucija poput SANU postaje još značajnija.
Gojković je istakla da su oči društva, posebno intelektualnog dela, uprte ka akademicima i njihovim rečima, izražavajući uverenje da će budući rad Ogranka SANU nastaviti da doprinosi razvoju nauke i umetnosti. Takođe, naglasila je važnost jačanja svesti o značaju znanja, kulture i odgovornosti za budućnost svakog društva. Ovaj poziv na delovanje podseća na to koliko je važno da se očuvaju i unaprede vrednosti koje nauka i umetnost donose.
Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, naglasio je da Ogranak u Novom Sadu predstavlja jedan od ključnih stubova Akademije. On je ukazao na visok nivo kvaliteta rada Ogranka, koji je u skladu sa celokupnim delovanjem SANU. Knežević je takođe istakao odličnu saradnju Ogranka sa Pokrajinskom vladom i Gradom Novim Sadom, verujući da će se ova saradnja nastaviti kroz projekte koji će doprineti daljem unapređenju rada ove važne institucije.
Na skupštini su prisustvovali brojni ugledni akademici, uključujući predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu, Stevana Pilipovića, kao i predsednika Matice srpske, prof. dr Dragana Stanića. Takođe su prisustvovale članica Gradskog veća za kulturu, Maja Čeremidžić Šainović, i savetnik gradonačelnika Novog Sada, Petar Đurđev. Ova okupljanja pokazuju ne samo značaj SANU, već i važnost povezivanja različitih institucija i pojedinaca u cilju unapređenja nauke i kulture.
U svetlu ovih događaja, jasno je da uloga SANU i njenih ogranka nije samo akademska, već i društvena. Njihov rad ima potencijal da utiče na širu zajednicu, podstičući razvoj kritičkog mišljenja i kreativnosti. U vreme globalizacije i brze tehnološke evolucije, institucije kao što je SANU imaju ključnu ulogu u očuvanju identiteta i kulturnog nasleđa.
Gojković je u svom obraćanju podsetila na to koliko su nauka i umetnost neophodne za duhovni razvoj društva. U svetu punom izazova, od klimatskih promena do socijalnih nepravdi, intelektualna elita ima odgovornost da se angažuje i da ponudi rešenja. U tom smislu, SANU može postati platforma za dijalog i saradnju između naučnika, umetnika i donosioca odluka.
U narednim godinama, očekuje se da će Ogranak SANU nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju kulturne i naučne politike u Srbiji. Njihovi projekti i inicijative će verovatno biti fokusirani na unapređenje obrazovanja, istraživanja i umetničkog stvaralaštva, kao i na jačanje saradnje sa međunarodnim institucijama. Ovaj pristup može doprineti stvaranju inovativnog i dinamičnog okruženja koje će privući mlade talente i podstaći razvoj kreativnih industrija.
Na kraju, važno je napomenuti da podrška institucijama poput SANU ne dolazi samo od strane vlade, već i od strane šire javnosti. Uključivanje građana u kulturu i nauku može stvoriti snažniju zajednicu koja razume i poštuje vrednosti koje ove institucije predstavljaju. U tom kontekstu, saradnja između akademske zajednice i društva je od suštinskog značaja za dugoročni napredak i prosperitet.
