Danas, u prvu nedelju po Pedesetnici, Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Sabor svih svetih. Ovaj dan nije samo posvećen poznatim svetiteljima čija su imena zapisana u crkvenim knjigama, već i nepoznatim dušama koje su svojim životom ugodile Bogu, a koje možda nikada nismo upoznali. Ova činjenica donosi utehu, jer svetost nije rezervisana samo za posebne ljude, već za svakoga ko nastoji da živi po Božijim načelima.
U ovoj nedelji, kada se svet odmara, Crkva nas podseća da su svetitelji naši saborci, uzori i nebeski zaštitnici. Svaki kršteni čovek može smatrati ovaj dan svojim imenom, jer svetitelji nisu samo simboli, već i duhovni vođe koji nam pomažu na putu života. Danas se u liturgiji pominju praoce, proroci, apostoli, mučenici, sveštenici, monasi, pravednici i svete žene, koji su kroz vekove postali simboli vere i svetosti.
Ovaj praznik dolazi neposredno nakon Duhova, kada se Crkva seća silaska Svetog Duha na apostole. Sveti Grigorije naziva Duha Svetoga „riznicom dobara“, a Sabor svih svetih je plod tog božanskog dara. Svetitelji su, kako kažu crkveni oci, „žetva Duha Božijeg“, čime se potvrđuje njihova uloga u svetu.
Sabor svih svetih nije novina; prvi put se pominje u 4. veku kod svetog Jevframa Sirijskog, a Sveti Jovan Zlatoust je govorio o potrebi da se, posle Duhova, Crkva seti svih onih koji su svedočili veru, često i mučeničkom smrću. Tako je ova nedelja vekovima postala tiha himna svetima i poziv da im se pridružimo.
Kako obeležiti ovaj dan? Čak i ako niste redovni u crkvi ili smatrate da niste „dovoljno dobri“ da se zovete vernikom, ovaj praznik je prilika da se setite da ima mesta i za vas. Danas možete otići u crkvu, upaliti sveću svom svecu i izmoliti molitvu, možda čak i prvi put nakon dužeg vremena.
Na dan praznika, vernici se mole svetiteljima, tražeći njihov zagovor kod Boga. Molitva Saboru svih svetih poziva svetitelje da se smiluje na nas, da nam pomognu da živimo po Božijim zapovestima i da nas vode ka večnom životu. Praznik ima i praktičan značaj jer je danas poslednji dan kada se jede mrsna hrana pre početka Petrovskog posta, koji počinje 16. juna i traje do 11. jula. Iako je ovaj post najblaži od svih, dovoljno je ozbiljan da nas podseti da leto nije samo vreme odmora, već i buđenje duše.
Važno je naglasiti da Sabor svih svetih nema nikakve veze s Halovinom, zapadnim običajem koji često banalizuje svetost. Dok katolička crkva slavi Svi Sveti 1. novembra, pravoslavni praznik obeležava prave, žive uzore vere. Ovaj dan nije maskenbal, već poziv na svetost.
Danas je prilika da se setimo da svako od nas može težiti svetosti. Svaki svetitelj je započeo kao običan čovek, što nas podseća da je put ka svetosti dostupan svima. Bez obzira na to gde se nalazimo u svom duhovnom životu, ovaj dan je naš, a svetitelji su naši uzori i pomoćnici na putu ka Bogu.
U svakom domu treba da se nalaze tri ikone: ikona krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista, kako bi se očuvala tradicija i verovanje. Praznik Sabor svih svetih je prilika da se okupe porodice, mole se, praštaju i pripreme srca za vreme pokajanja koje dolazi. Sveti su nam uzori i vodiči, a njihov primer nas podstiče da težimo boljem i svetijem životu.
