Božićni običaji u srpskom narodu duboko su protkani simbolikom, a božićna pšenica zauzima posebno mesto među njima. Ona se tradicionalno nalazi na božićnoj trpezi, uz česnicu i badnjak, i predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola praznika. Njena zelena boja i bujnost tumače se kao znak oživljavanja prirode i nagoveštaj kakva će godina biti pred domaćinom.
U narodnom verovanju, zelena i gusta pšenica simbol je plodne, rodne i uspešne godine. Upravo zato se pred Božić vodi računa da pšenica bude lepa, zdrava i bujna, jer se veruje da će takva biti i godina koja dolazi. U mnogim domovima ona ima i dekorativnu ulogu, ali njena simbolika prevazilazi estetiku i ulazi duboko u duhovni smisao praznika.
Poseban značaj ima i svetlost sveće ili kandila koje se stavlja u pšenicu. Veruje se da plamen koji probija put kroz zelenilo obasjava dom životnošću, toplinom, srećom i mirom tokom cele naredne godine, čineći pšenicu snažnim simbolom zaštite porodice.
Na drugi dan Božića, odnosno na Sabor Presvete Bogorodice, božićna pšenica se iznosi iz kuće. Prema verovanju, tada joj više nije mesto u domu, jer se završava božićni obredni krug. Međutim, ono što je posebno važno jeste da se pšenica nikako ne baca.
Pšenicu bi trebalo izneti napolje i staviti na rodne voćke, kako bi se blagoslov preneo na prirodu i budući rod. Veruje se da će na taj način drveće biti plodnije, a godina uspešnija. Ukoliko živite u gradu i nemate dvorište ili voćke, pšenicu treba ostaviti na bilo koje drvo – u parku, dvorištu zgrade ili pored puta.
Važno je pronaći prikladno mesto za nju, jer bacanje pšenice prema narodnom verovanju donosi lošu sreću. Ovaj čin simbolizuje vraćanje prirodi onoga što je od nje poteklo i predstavlja zahvalnost za sve darove koje godina donosi.
Božićna pšenica, kao simbol plodnosti i blagostanja, odražava duboku povezanost srpskog naroda sa prirodom i njenim ciklusima. Ova tradicija se prenosi sa generacije na generaciju, a svaki dom je obeležen sopstvenim ritualima i običajima. Pored pšenice, česnica i badnjak su još dva važna elementa božićne trpeze, koji doprinose bogatstvu i raznolikosti božićnih običaja.
Česnica, kao specijalni hleb, ima svoj simbolizam u kojem se veruje da donosi blagostanje i sreću. U njoj se često stavlja novčić, a ko ga pronađe, smatra se da će imati sreće tokom cele godine. Ovaj običaj dodatno obogaćuje duhovnu dimenziju praznika i naglašava važnost zajedništva i porodice.
Badnjak, drvce koje se tradicionalno donosi u kuće na Badnji dan, simbolizuje stabilnost i snagu. Postavljanjem badnjaka u kuću, domaćin želi da zaštiti svoju porodicu i dom od zla. Ovaj ritual, zajedno sa božićnom pšenicom i česnicom, čini osnovu božićnih običaja i obeležava trenutke okupljanja porodice.
Takođe, važno je napomenuti da su božićni običaji u Srbiji često obeleženi i specifičnim pesmama, igrama i pričama koje se prenose usmenim putem. Ovi elementi čine običaje još življim i daju im dodatnu vrednost, jer se kroz njih očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa prenosi na mlađe generacije.
U savremenom društvu, mnogi od ovih običaja se i dalje praktikuju, iako su se neka verovanja možda promenila ili prilagodila savremenim okolnostima. Ipak, srpski narod i dalje drži do svojih korena, a božićni praznici ostaju vreme za okupljanje, ljubav i zajedništvo, uz poštovanje tradicije koja ih definiše.
Božićna pšenica, kao simbol nade i blagostanja, podseća nas na važnost prirode i njenog blagoslova, dok nas običaji pozivaju da se okupljamo i slavimo sa našim najbližima. Ova tradicija ostaje duboko ukorenjena u srpskom narodu i nastavlja da inspiriše i povezuje generacije.
