Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete mučenike Evlampija i Evlampiju, brata i sestru iz Nikomidije koji su poginuli za hrišćanstvo. U vreme progona hrišćana od strane cara Maksimijana, neki vernici iz Nikomidije su se sklonili iz grada i sakrili. Evlampije je poslat u grad da donese hleb, ali čim je ušao, primetio je carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana, koju je odmah pocepao. Kada je odveden pred sudiju, savetovao je sudiju da se odrekne lažnih idola i prizna Hrista kao jedinog Boga. To je izazvalo bes sudije koji je naredio da ga tuku i muče do krvi.
Kada je njegova sestra Evlampija čula za muke svog brata, odlučila je da traži istu kaznu kako bi sa njim podnela istu patnju u ime Hrista. Ona je takođe bila surovo mučena i krv je išla na nos i usta. Na kraju su ih bacili u vrelu smolu i zažarenu peć, ali su silom krsta i imena Hristova uspeli da učine vatru bezopasnom. Na kraju su Sv. Evlampiju pogubili odsekavši joj glavu, dok je ona umrla od batina.
Osim njih dvoje, pogubljeno je još 200 hrišćana koji su poverovali u Hrista nakon što su svedočili sili i čudima koja su videli kroz patnje Sv. Evlampija i njegove sestre. Patrijarh Porfirije naglašava važnost molitve i neprestanog obraćanja Bogu, dok Sveti Teofan ističe važnost mira savesti kroz iskreno pokajanje i život u skladu sa pravdom.
Priča o Sergiju i Vakhu, rimskim dostojanstvenicima koji su postali hrišćani i suočili se sa represijom, takođe pokazuje važnost hrabrosti i vernosti u veri. Na kraju, Džibri Bel je podelio svoje iskustvo konverzije u pravoslavlje pre nekoliko godina i krštenje u crkvi u Čikagu.
Ova priča o Svetim mučenicima Evlampiju i Evlampiji podseća nas na hrabrost, vernost i žrtvu koju su mnogi hrišćani bili spremni da podnesu za svoju veru. Njihova priča treba da nas inspiriše da ostanemo jaki i dosledni u svojoj veri, borimo se protiv zla i sledimo put pravde i istine. Svete mučenike Evlampija i Evlampiju danas se slave kao primeri hrabrosti i vere, koje treba slediti i poštovati u životu svakog vernika.