Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava dan Svetih Vrača Kozme i Damjana, poznatih hrišćanskih svetitelja čija se dela i život smatraju simbolom isceljenja i humanosti. Iako ovaj praznik nije označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnoge porodice ga s radošću slave, posebno u zdravstvenim krugovima, gde se Sveti Vrači smatraju zaštitnicima lekara i medicinskog osoblja.
Kozma i Damjan su još u mladosti primili od Boga dar isceljenja, a ceo svoj život su posvetili pomaganju drugima. Njihovo najistaknutije svojstvo je to što nikada nisu zahtevali novac za svoje usluge, zbog čega su i dobili naziv „Bezsrebrenici“. Njihova misija bila je da leče sve ljude bez obzira na njihovu nacionalnost ili veru, a jedino što su tražili jeste da se ime Hristovo ne izgovara bez potrebe, čak i od onih koji nisu prihvatili hrišćanstvo. Ovaj princip humanosti i nesebičnosti značajno doprinosi njihovoj svetosti i uglednosti u pravoslavnoj tradiciji.
U čast Svetim Vračima, brojne crkve i manastiri su posvećeni njihovom imenu. Među najpoznatijim mestima su manastir na Zlataru, crkve u Beogradu, Kikindi, Futogu, kao i manastir Zočište na Kosovu i Metohiji, koji datira još iz 1327. godine. Ovi duhovni centri služe kao mesta okupljanja vernika, koji dolaze da se mole za zdravlje i blagoslov.
Na ikonama i freskama, Sveti Kozma i Damjan su često prikazani u srednjovekovnoj odeći sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najlepših fresaka njih dvojice nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog, i predstavlja umetničko i duhovno blago koje svedoči o njihovom značaju kroz vekove.
Običaji koji se vežu za praznik Svetih Vrača obuhvataju različite narodne verovanja i tradicije. Mnogi ljudi veruju da je ovaj dan posebno povoljan za molitvu za ozdravljenje, pa se bolesnici često zaklinju Svetim Vračima da će ih slaviti ukoliko ozdrave. U narodnim običajima se prenosi verovanje da na ovaj praznik ne treba raditi teške fizičke poslove, posebno na visini, niti izlaziti iz kuće bez velike potrebe, kako bi se izbegle nesreće.
Praznik se takođe doživljava kao zaštita od groma, a vernici često uče molitve i obavljaju rituale kako bi se osigurali od prirodnih nepogoda. U mnogim porodicama, ovaj dan je prilika da se okupe članovi porodice, da se mole zajedno i da učvrste porodične veze.
Sveti Vrači Kozma i Damjan predstavljaju primer istinske ljubavi prema ljudima i nesebične žrtve za druge. Njihovo nasleđe i danas živi u srcima vernika, koji traže utehu i pomoć kroz molitve i sećanje na njihove vrline. Ovaj praznik podseća na važnost humanosti, solidarnosti i duhovnosti u svakodnevnom životu, i kao takav ima posebno mesto u kolektivnom sećanju srpskog naroda.
S obzirom na sve navedeno, dan Svetih Vrača je više od religijskog praznika; on je vreme za refleksiju, molitvu i zajedništvo, koje inspiriše ljude da nastave tradiciju pomoći i solidarnosti, baš kao što su to činili Sveti Kozma i Damjan. Verovanje u njihovu moć isceljenja i zaštite ostaje snažna snaga u životima mnogih, a njihova imena će zauvek ostati povezana s lekarskom profesijom i humanitarnim radom.
