U danima duboke srpske duhovnosti, kada se narod okuplja oko ikona i hramova, javlja se jedan značajan paradoks: najteža iskušenja se ne javljaju u svakodnevici, već na najsvetije praznike. Jedan od takvih dana je Uspenje Presvete Bogorodice, poznato u narodu kao Velika Gospojina. Tog dana vernici se sećaju Božje Majke i njenog preobraženja u večni život, međutim, mnogi umesto duboke molitve i duhovnog preispitivanja, svode svoju veru na običaje i praznoverja.
Narodna tradicija obuhvata bogatstvo običaja, od prikupljanja lekovitih trava do pripreme posebnih jela. Ipak, brojni od tih običaja imaju paganske korene, dok su neki tokom vremena iskrivljeni ili čak izmišljeni kako bi zadovoljili znatiželjne. Uverenja kao što su da će „sreća doći“ ako se veš-mašina ne uključi na crveno slovo, ili da će „božanski blagoslov“ stići ako se na Veliku Gospojinu ubere bosiljak, nemaju veze sa pravom verom — to su praznoverja.
Vladika šumadijski Jovan je u nedavnoj propovedi naglasio važnost delovanja u skladu sa verom. „Vera je, braćo i sestre, u delima, i ako veru ne pretočimo u dela, onda nemamo koristi od takve vere. Ako verujemo u jednog Boga, a živimo drugačije nego što ispovedamo veru, to nam nije na spasenje,“ poručio je vladika. On je ukazao da vera nikada ne sme da se svodi na puku tradiciju, postavljajući pitanje da li je vera jevanđelska ili samo tradicija i običaji.
U tom kontekstu, Crkva neprestano poziva vernike na molitvu i pokajanje, a ne na sujeverje. Na Veliku Gospojinu čita se posebna molitva koja podseća da je vera živa i da kroz nju čovek pronalazi snagu i utehu. Ta molitva nosi poruku duhovne snage koja donosi utehu u najtežim trenucima, vraća mir uznemirenom srcu i osnažuje za životne izazove.
Velika Gospojina nije samo dan za praznoverje i pogrešna uverenja, već prilika da se oslobodimo navika i iskrivljenih običaja. To je trenutak da obnovimo svoju veru u dela, da kroz molitvu i pokajanje prizovemo istinsku blagodet Presvete Bogorodice u svoj život. Ovaj praznik, poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Praznik se obeležava različitim običajima. U nekim krajevima se pripremaju posebna jela, dok se u drugim mestima održavaju procesije i okupljanja vernika. Međutim, bez obzira na običaje, suština ovog dana leži u duhovnom sadržaju i povezanosti sa Bogom.
Na Veliku Gospojinu, vernici često posete crkve, prisustvuju liturgijama i mole se za zdravlje i blagostanje. Ovaj dan je prilika da se podsetimo važnosti zajedništva, molitve i duhovnog rasta. Takođe, to je dan kada se ističe potreba za preispitivanjem sopstvene vere i njenog mesta u svakodnevnom životu.
U svetlu reči vladike Jovana, pozivamo sve vernike da se okrenu pravim vrednostima i da svoju veru ne svode na puku tradiciju. U vreme kada su iskušenja prisutna, posebno na svetim praznicima, važno je da se usredsredimo na suštinu svojih uverenja i da se trudimo da ih živimo kroz dela. Vera treba da bude aktivna i dinamična, a ne samo ritualna.
Na kraju, Velika Gospojina nas podseća na to koliko je važno održavati pravu veru i duhovnost kroz svakodnevne akcije. Oslobađanje od praznoverja i fokusiranje na istinske vrednosti može doneti mir i blagostanje ne samo pojedincu, već i čitavoj zajednici.
