Kada mladi ljudi završe školu ili fakultet, često očekuju da će lako pronaći posao u svojoj struci. Nažalost, stvarnost je često drugačija, a mnogi se suočavaju sa razočaranjem zbog nedostatka radnog iskustva. U ovom trenutku, mnogi od njih razmatraju opcije poput volontiranja ili prakse kao način da započnu svoju karijeru.
Volontiranje, prema Zakonu o volontiranju, definiše se kao organizovano dobrovoljno pružanje usluga ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa bez novčane naknade. Ovo je važno jer omogućava mladim ljudima da steknu iskustvo i veštine koje im mogu pomoći u budućim poslovima. Međutim, mnogi mladi ljudi ne prihvataju ovu opciju i odlučuju se za slabije plaćene poslove koji nisu u skladu sa njihovim obrazovanjem, često zbog pritiska finansijskih obaveza.
Zakon jasno propisuje kada se može raditi bez nadoknade. Naime, volonteri ne smeju raditi na poslovima koji donose profit kompaniji, osim ako se ta zarada ne koristi u humanitarne svrhe. Ovo je važno za zaštitu volontera od mogućih zloupotreba. Organizatori volonterskog rada su dužni da pruže jasno definisane programe, besplatne obuke i da vode evidenciju o angažmanu volontera. Takođe, moraju obezbediti bezbedne uslove rada i izraditi potvrde o volontiranju.
Marija Simić, mlada žena iz Beograda, je primer kako volontiranje može dovesti do uspešne karijere. Nakon završetka Ekonomskog fakulteta, Marija se suočila sa izazovima pronalaska posla i prva ponuda koju je dobila bila je da volontira šest meseci. Iako je u početku bila skeptična, savet njenih roditelja je promenio njen pogled na situaciju. Pristala je na volontiranje i ubrzo je shvatila da je to bio pravi potez. Njena posvećenost i rad su bili prepoznati od strane rukovodstva, što joj je omogućilo da ostane u firmi.
Ovo iskustvo oslikava kako volontiranje može poslužiti kao odskočna daska za buduće profesionalne mogućnosti. Mnogi mladi ljudi, koji još uvek žive sa roditeljima, mogu da koriste ovo vreme da steknu iskustvo pre nego što pređu na plaćene poslove. Volontiranje je dozvoljeno za osobe od 15 godina, ali samo uz saglasnost roditelja. Takođe, važno je napomenuti da volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za njihovo zdravlje i život.
Volontiranje se ne mora nužno odnositi samo na oblast u kojoj su se mladi ljudi školovali. Mnogi se odlučuju da pomognu u kriznim situacijama, kao što su prirodne katastrofe ili epidemije, što dodatno pokazuje značaj humanitarnog rada. Primera radi, tokom epidemije koronavirusa, mnogi su se uključili u volonterske aktivnosti kako bi pomogli onima kojima je pomoć bila potrebna.
Zanimljivo je da volontiranje nije ograničeno godinama. Primer Violet Robins iz Australije, koja je volontirala do svoje 107. godine, dokazuje da nikada nije kasno za dobrovoljni rad. Volontiranje može biti korisno ne samo za one koji žele da steknu iskustvo, već i za one koji žele da doprinesu svojoj zajednici.
U zaključku, volontiranje predstavlja značajnu priliku za mlade ljude da steknu neophodne veštine i iskustvo koje će im biti od pomoći u budućnosti. Iako se mnogi mogu osetiti razočarano zbog trenutnih okolnosti, važno je razumeti vrednost volontiranja kao načina za izgradnju karijere i doprinos društvu. Da li ste razmišljali o volontiranju?
